Brzonogi fudbaler Junajteda nikad emotivniji, dok je bio dete bio je primoran na to, zna u kakvoj situaciji se oni sad nalaze! (VIDEO)

"U prošlosti sam mnogo toga radio kako bih pomagao deci, a kad sam čuo da se škole zatvaraju znao sam da besplatno jelo koja neka deca dobijaju, neće dobiti. Sećam se kad sam ja bio u školi, bio sam na tim besplatnim obrocima, a moja mama bi došla kući tek oko šest sati, tako da bi moj sledeći obrok bio tek za osam sati. Imao sam sreću, postoje deca koji su u mnogo težoj stiuaciji a koja nemaju ništa kod kuće" - emotivno priča Rašford koji nastavlja u istom cugu:

"Pomaganje deci meni veoma znači, to mi je prioritet. U mojoj generaciji postoji mnogo pozitivnih i negativnih uticaja. Samo pokušavam da utisnem u sledeću genertaciju one pozitivne stvar. Uradili smo najbolje što smo mogli sa donacijama, kad budemo stigli do broja 100.000, to znači da ćemo moći da nahranimo 400.000 dece! Mislim da kad su vremena teška, da je veoma važno da dva kluba koja imaju veliku socijalnu pratnju da se sastanu i da naprave razliku, pogotovo kad se dešavaju stvari koje su veće od fudbala!"

"Čim se ovo završi otići ću do škola, videću decu i daću im nagrade! Čitam mnogo knjiga o mentalitetu zato što je to u mojoj profesiji jedna od ključnih stvari. Uvek želim da napredujem i da se razvijam, a na neke načine to ne mogu da uradim fizički. Postoji toliko znanja u knjigama, da ne budete ni svesni dok ne krenete da čitate!"

Otkrio je da mu nedostaje fudbal i da se odlično oporavlja od povrede:

"Sve je stvar strpljenja. Radio sam veoma na biciklu i pratio sam programe koje mi je klub zadao. Idem iz dana u dan, ali se osećam deset puta bolje nego pre mesec i po dana, mogu da kažem da se stvari odvijaju u pravom smeru i da ću uskoro ponovo zaigrati. Gledao sam stare utakmice od pre godinu dana. Znam sebe ali i momke iz junajteda, nedostajao nam je fudbal!" - zaključio je Rašford.