Slavni pisac "skupljao" nevine devojčice!

Poznati američki pisac Mark Tven, autor pustolovina Toma Sojera i Haklberi Fina je pod stare dane oko sebe počeo da okuplja devojčice, koje je zvao svojim ribicama.

Ovaj čudan poriv, koji je primenjivao nakon smrti supruge, Tven je pravdao usamljenošću i željom za unucima. Piščeva omiljena ćerka Suzi je u tom trenutku bila mrtva već deset godina, ćerku Džin koja je patila nakon epilepsije je nakon smrti supruge smestio u bolnicu, a treća ćerka Klara, iako udata, te davne 1905. godine još nije imala dece.

Kako bi rešio problem usamljenosti, oko sebe je počeo da okuplja decu, ali je zanimljivo da oko sebe nikad nije okupljao dečake, čiju je energiju nepogrešivo opisao u svojim slavnim knjigama.

“Što se mene tiče, ja sakupljam ljubimce: mlade devojke, devojčice u dobi od deset do 16 godina. Devojčice koje su lepe, slatke, naivne i nevine... Draga mlada stvorenja kojima je život savršeno zadovoljstvo i kojima nije doneo nikakve rane, gorčinu, i tek pokoju suzu", napisao je tada 73-godišnji Tven.

Neobična "sakupljačka" strast počela je sa 15-godišnjom Gertrudom Natkin, koja ga je primetila dok je izlazio iz Karnegi hola krajem decembra 1905. Tven je shvatio da devojčica želi da razgovara sa njim, pa se predstavio, iako je bilo očito da je ona već znala da se radi o slavnom piscu.

Sledećeg dana mu je poslala pismu u kojem je navela kako misli da se “međusobno poznaju”. Opisala je sebe kao “poslušno dete” i završila pismo rečenicom: “Ja sam mala curica koja te voli”. Tven joj je odmah odgovorio. Sebe je opisao Gertrudinim “najstarijim i najnovijim plenom”.

Njihovo dopisivanje proteklo je u znaku vrckavog zavođenja - Tven je devojčicu zvao svojom “malom vešticom”, a ona njega “dragim”.

Pisma su bila prepuna “poljubaca” i činilo se da idili nema kraja, ali sledeće godine Gertruda je napunila 16 godina.

“Gotovo me strah da pošaljem poljubac, to je na korak od neprikladnog", pisala je ona, a Tven joj savetovao da se "vrati na 14 godina i nema neprilike”. Ipak, tu je bio kraj njihove prepiske, zbog čega se Tven okrenuo još mlađim devojčicama.

Do 1908. skupio je već njih deset, koje je zvao svojim “skalarima”, po slatkovodnim ribama pljosnatih tela, koje su vrlo popularne u akvarijumima zbog svoje smirenosti i gracioznosti. Svojim ribicama Tven je dodelio članstvo u “Akvarium klubu”.

Tokom letovanja na Bermudima skupljao ih je među putnicima, pa je čak napravio i posebne značke koje su članice tog njegovog kluba nosile na grudima, tik iznad srca. Pisao bi im svakoga dana, pozivao ih da ga posete u njegovoj rezidenciji u Konetikatu, koju je nazivao “Nevinost u domu”.

“Sagradio sam ovu kuću najvećim delom za smeštaj Akvarijuma”, napisao je Tven u polušaljivom dokumentu s pravilima svog kluba, koji je poslao svojim “ribicama”. Sedište kluba bila je njegova soba za bilijar.

Tven je u autobiografiji opisao kako je pronašao svoje “dragulje”. Naime, jednog jutra na Bermudima, dok je išao na doručak, opazio je devojčicu koja je sama sedela za stolom za dvoje. Sagnuo se, pomazio i nežno pitao: “Pa, ti drago malo derište - moraš li da jedeš svoj doručak potpuno sama, kao pustinjak?”

Dogovorili su se da će se naći nakon doručka i nakon toga su, kako je zapisao, “bili nerazdvojni osam dana”. Devojčica je imala 12 godina i kad je saznala od jednog prijatelja da Tven nema ženu, rekla je da ga ne bi ostavljala ni trenutka da mu je supruga.

Tven je tu izjavu pripisao “majčinskom instinktu” devojčice, ali se dobrovoljno podvrgnuo kao, kako je rekao, “dobrovoljni rob”.

Kad je 1907. putovao brodom u Englesku, gde je na Oksfordu trebalo da dobije počasnu titulu, Tven se zbližio sa 16-godišnjom Francis Naneli, koja je nakratko bila ribica u njegovom klubu.

U povratku se sprijateljio sa Doroti Kvik (9), koja ga je “čuvala tokom puta”, kako je zapisao jedan novinar, sedeći mu u krilu i oslanjajući glavu na njegovo rame. 

Međutim, Tvenovoj bolesnoj strasti na put je stala ćerka Klara, koja se 1908. vratila iz Evrope i saznala šta njen otac radi. U leto je rasterala sve "ribice" iz porodičnog doma, a do zime, Tven je počeo nesnosno da se žali na zdravlje. Pogodila ga je i tragedija kad se 1909. njegova kći Džin vratila u kuću, gde se vrlo brzo udavila u kadi tokom iznenadnog epi napada.

Samo nekoliko nedelje pre Tvenove smrti 1910. godine, u pismima i zapisima ponovno se pojavila opsednutost ribicama, koju je podstakla Helen Alen (15) , koja ga je očarala.

“Ona je sjajna, pametna, živahna, energična, odlučna, temperamentna, intenzivna”, opisao je Tven svoju novu opsesiju, ali uvek bi iznova bio razočaran njenom sklonošću romantičnoj literaturi umesto poeziji, a na Tvenov humor odgovarala je “nemom ravnodušnošću”. Još gore, imala je dečka, a Tven je bio ljubomoran: upozoravao je Helen da čuva svoju nevinost.