Sidnejska opera

Opera je jedna od najistaknutijih građevina 20. veka, i jedna od najpoznatijih građevina scenskih umetnosti u svetu. Opera se nalazi na mestu Benelong, u okviru sidnejske luke Džekson, smeštene blizu Sidnejskog lučkog mosta. Građevina, zajedno sa okolinom predstavlja jedan od prepoznatljivih simbola Australije.

Sidnejska opera je dom Australijske nacionalne opere, Sidnejske pozorišne kompanije, kao i Sidnejskog filharmonijskog orkestra.

Sidnejska opera je građena u ekspresionističkom, modernom umetničkom stilu, sa serijom prethodno napravljenih ogromnih betonskih „školjki“ koje su formirale krov građevine. Zdanje pokriva 18.000 kvadratnih metara (1,8 hektara) zemlje. Takođe je dugačka 183 i široka 120 metara kod najšire tačke. Opera leži na 580 postavljenih stubova koji su pobodeni na 25 metara ispod morske površine. Snabdeva se strujom čija je potrošnja jednaka potrošnji grada od 25.000 stanovnika. Krovovi opere su prekriveni sa 1,056 miliona blistavo belih i krem-belih švedskih pločica, koje se periodično održavaju i zamenjuju

Mesto na kom danas stoji opera je nekada bilo mesto na kom se nalazilo utvrđenje koje je ujedno bilo i skladište. Nakon konkusa 1957, i rušenja skladišta 1958, izgradnja je počela naredne 1959. Na konkursu je pobedio danski arhitekta Jern Ukon. Nakon mnogo poteškoća i veoma velikih problema na koje su Ukon i njegovi pomoćnici nailazili tokom priprema, izgradnja je počela. Međutim, na samom početku javili su se novi problemi. Niko do tada nije napravio ništa slično, te nisu mogli učiti na greškama drugih. Jedan od najvećih arhitektonskih izazova bile su „školjke“ po kojima je Sidnejska opera danas poznata u čitavom svetu. Naime, za takav izazov bio im je potreban potpuno novi načini izgradnje betonskih delova, jer se do tada većina betonskih delova na licu mesta obalgala drvenom oplatom i onda punila betonom. Za „školjke“ takav postupak je bio nezamisliv. Tada su Jern i njegovi pomoćnici došli na ideju da „školjke“ prave u delovima i onda ih sklapaju na licu mesta. Ali i dalje niko nije imao ideju o tome kako ih postaviti, a da se pri udaru jakog vetra ne sruše.

Onda je Ukon jednog dana guleći narandžu došao do rešenja. Uzeo je koru narandže i isekao na delove i zapazio da kad ih ređa pod različitim uglovima dobija potpuno nove oblike, iako su delovi isti. Nakon toga su arhitekte veoma brzo razradile planove i gradnja je mogla početi. Ali javio se novi problem, kako postaviti te delove na toliku visinu? Napravljena je nova dizalica koja se prilagođavala obliku i visini školjki. Svi ti problemi doveli su do toga da je cena povećana čak 10 puta. Zbog nesuglasica sa vladom Jekon odlazi iz Australije 1966. Eksterijer je završen prema njegovim idejama, ali enterijer nije. Australijska vlada je našla lokalne arhitekte koji nisu dorasli izazovu. Zbog toga je Sidnejska opera jedna od najlošijih što se tiče akustike. Opera koja je završena 1973. godine koštala je tadašnjih 102 miliona dolara.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI