SERIJA "NEČISTA KRV" OTKRILA NAŠU SRAMOTU - Najjeziviji srpski običaj

Serija "Nečista krv – gred predaka" je postala predmet zanimljivih polemika, od toga da li su glumci uspeli  "progovoriti" južnjačkim slengom, do toga koliko je realno da se u Srbiji zaista tako živelo u razdoblju koje je prethodilo vremenu Bore Stankovića. Upravo ova serija je bila povod rasprave o mnogim srpskim običajima.

Dok su mnogi običaji lepi i vredni čuvanja, ipak postoje i oni koji nikada ne smeju ponovo da ožive, a jedan od njih je svakako Lapot.

Koren i značenje reči lapot („lap“) je staroslovenskog porekla, a označava gubljenje, iščezavanje, nestajanje. Sličnost sa ovom rečju kada je u pitanju oblik i značenje imaju: lapoti, lapara, izlapeo …

Lopat kao drevna eutanazija

Lapot spada u najstrašnije običaje civilizacije, jer je reč je o ubijanju starih, a najbližih članova porodice. On nije samo vezan za naše krajeve, već je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca.

Postavlja se pitanje da li je lapot bio vrsta drevne eutanazije, a prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke.

Lapot je mitski običaj senicida u Srbiji, odnosno ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu.

Ubistvo sekirom ili motkom

Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918. godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.

Ova legenda ima svoj koren u narodnim pričama o rimskoj vlasti i lokalnim tvrđavama kojima su gospodarili, a antropolog Senka Kovač u jednoj studiji o starenju pominje da se u Istočnoj Srbiji imenom „lapot“ naziva običaj ubijanja starih, piše žena.rs.

Ovaj običaj je bio zastupljen u Istočnij Srbiji, makedonskom Torbešiju (oblast Skoplja), delu Crne Gore (pleme Pješivac npr.) i zapadni deo Bosne i Hercegovine. Ubijanje su najčešće vršili njihovi sinovi i rođaci uz prisustvo celoga sela. Seoski telal bi išao od kuće do kuće i vikao: „Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje.“

Na različite načine su ubijali starce, pa se tako u Homolju praktikovalo odrubljivanje glave sekirom ili plugom, u Timoku ubijanje motkom, u Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, dok su u Bosni trovali.

S obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, pa sinove čak i blagosiljali: „Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI