Čišćenje snega izgleda bezazleno, ali lekari upozoravaju da ovaj napor može biti opasniji nego intenzivan trening u teretani, naročito za određene grupe ljudi.

Svake zime beleži se povećan broj srčanih i moždanih udara upravo tokom ili neposredno nakon čišćenja snega.

Ko prema zdravstvenom stanju ne bi smeo da čisti sneg?

Stručnjaci upozoravaju da sledeće osobe treba da izbegavaju čišćenje snega ili da to prepuste drugima:

  1. Osobe sa srčanim bolestima
    Nagli napor na hladnoći može izazvati skok krvnog pritiska i opasno opterećenje srca.

  2. Ljudi sa visokim krvnim pritiskom
    Hladnoća sužava krvne sudove, a fizički napor dodatno povećava rizik od šloga.

  3. Dijabetičari
    Kod njih su česte smanjena osetljivost i slabija cirkulacija, što može dovesti do povreda i naglih padova šećera.

  4. Astmatičari i osobe sa hroničnim bolestima pluća
    Udisanje hladnog vazduha tokom napora može izazvati gušenje i napad astme.

  5. Starije osobe (posebno preko 60 godina)
    Organizam teže podnosi iznenadne napore, a rizik od pada i preloma je znatno veći.

Zašto je čišćenje snega posebno rizično?

Lekari objašnjavaju da se tokom čišćenja snega često kombinuju:

  • hladan vazduh

  • nagli i snažni pokreti

  • zadržavanje daha

  • podizanje teškog snega

Ova kombinacija može da dovede do naglog skoka pritiska, poremećaja srčanog ritma i kolapsa.

Ako baš morate – ove savete nemojte ignorisati

Ako ne postoji druga opcija, lekari savetuju:

  • pravite česte pauze

  • dišite ravnomerno, bez zadržavanja daha

  • nemojte čistiti sneg odmah nakon ustajanja

  • obucite se slojevito i zagrejte se pre početka

Čišćenje snega nije bezazlen kućni posao, već ozbiljan fizički napor. Ako spadate u neku od rizičnih grupa, nemojte se igrati zdravljem – pomoć je uvek bolja opcija nego posledice.