Srpski jezik je veoma složen. Ako nekad i pomislimo da dosta dobro baratamo pravopisom pojave se nove nedoumice.
Da ima još mnogo ljudi koji imaju iste dileme kao mi vidimo na društvenim mrežama. Mada nije za utehu upravo nekvalitetan sadržaj na društvenim mrežama, koji zaokuplja pažnju mlađih ljudi u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji.
Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo.
"Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni", kaže Aleksandra Obradović, kojoj je dosadilo joj da "ispravlja" ljude, pa je otvorila Instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa, gde se broj pratilaca približava 100. hiljadi.
Evo nekih pravila koja će iznenaditi i one koji misle da baš dobro poznaju srpski jezik i pravopis.
Ne kaže se brushalter, već brusthalter.
Nije Tunižanin, već Tunišanin.
Nije garnišla, već karniša.
Nije milicioner, već milicionar.
Nije katolkinja, već katolikinja.
.
_(1).png "MENADŽER POSLAO ČOLI BOMBAŠE? Kamere snimile osumnjičene kako bacaju kašikaru na vilu")
Komentari (8)