Mnogi ljudi imaju naviku da pomeraju stopalo gore-dole, tresu nogom ili ritmično lupkaju petom o pod dok sede za računarom, gledaju televiziju ili razgovaraju sa nekim. Okolina to često tumači kao znak nervoze, nestrpljenja ili napetosti, ali ovakvo ponašanje ne mora uvek da bude povezano sa stresom. Štaviše, pojedina istraživanja ukazuju na to da sitni, ponavljajući pokreti nogu mogu da imaju i određene koristi za organizam.

Ova navika poznata je kao nemirno pomeranje nogu, odnosno fidgeting, a često se javlja potpuno nesvesno. Dok neki ljudi cupkaju nogom kada su pod pritiskom, drugi to rade iz dosade, tokom koncentracije ili jednostavno zato što im je teško da dugo ostanu potpuno mirni.

Zašto stalno pomeramo nogu dok sedimo?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih noga počinje da se pomera gotovo automatski. Jedan od njih jeste potreba za kretanjem nakon dužeg sedenja. Kada dugo ostajemo u istom položaju, mišići nogu su manje aktivni, pa sitni pokreti mogu da predstavljaju način da telo održi određeni nivo mišićne aktivnosti.

Kod nekih ljudi cupkanje nogom javlja se u trenucima napetosti, iščekivanja ili koncentracije. Ponavljajući pokreti mogu da im pomognu da se lakše nose sa neprijatnom situacijom ili da ostanu usredsređeni na zadatak. Zato nije neobično da neko nesvesno trese nogom dok čeka važne rezultate, razgovara za posao ili pokušava da završi zahtevan zadatak.

Ipak, važno je razlikovati uobičajeno pomeranje noge od sindroma nemirnih nogu. Reč je o poremećaju koji izaziva neprijatne senzacije u nogama i snažnu potrebu za njihovim pomeranjem, naročito tokom mirovanja i u večernjim satima.

Može li cupkanje nogom da bude dobro za zdravlje?

Iako deluje kao beznačajan pokret, cupkanje nogom aktivira mišiće stopala i potkolenice, povećava potrošnju energije i može da podstakne protok krvi kroz donje ekstremitete. Zbog toga su naučnici počeli da ispituju da li ovakvi pokreti mogu da ublaže neke negativne posledice dugotrajnog sedenja.

Jedno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Obesity ispitivalo je kako pomeranje nogu utiče na nivo glukoze i insulina tokom dužeg sedenja. U studiji je učestvovalo 20 odraslih osoba sa gojaznošću, koje su tokom trosatnog perioda ili povremeno pomerale obe noge ili ostajale mirne.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su pomerali noge imali niže ukupne vrednosti glukoze i insulina tokom posmatranog perioda. Istraživači su zabeležili i povećan protok krvi kroz arterije nogu, kao i veću potrošnju kiseonika.

Slične nalaze ponudilo je i istraživanje objavljeno u časopisu American Journal of Physiology. Naučnici su pratili 11 zdravih mladih osoba tokom tri sata sedenja i utvrdili da povremeno pomeranje jedne noge može da ublaži pogoršanje funkcije krvnih sudova koje se javlja usled dugotrajnog mirovanja.

Ovi rezultati su zanimljivi jer ukazuju na to da čak i mali pokreti mogu da imaju određeni fiziološki efekat. Ipak, istraživanja su sprovedena na relativno malom broju ispitanika, pa su potrebne dodatne studije kako bi se bolje razumeli dugoročni efekti ove navike.

To ne znači da cupkanje nogom može da zameni šetnju, vežbanje ili redovno ustajanje tokom radnog dana. Naprotiv, najbolje je da duže periode sedenja prekidamo kratkim pauzama i kretanjem.

Kada cupkanje nogom može da bude razlog za zabrinutost?

Povremeno pomeranje noge uglavnom nije razlog za brigu. Međutim, ako osoba oseća snažnu i teško savladivu potrebu da stalno pomera noge, posebno tokom večeri i noći, moguće je da je reč o sindromu nemirnih nogu.

Ovaj poremećaj karakterišu neprijatni osećaji u nogama, koji se često opisuju kao trnjenje, peckanje, golicanje ili osećaj puzanja ispod kože. Tegobe se obično pogoršavaju tokom mirovanja, dok pomeranje nogu donosi privremeno olakšanje.

Sindrom nemirnih nogu može da oteža uspavljivanje, izazove često buđenje i dovede do umora tokom dana. Ako se simptomi redovno ponavljaju, remete san ili utiču na svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti savet lekara.

Zaključak je da cupkanje nogom nije automatski znak nervoze niti nužno ukazuje na zdravstveni problem. Ponekad je samo nesvesna navika, a istraživanja pokazuju da ovi mali pokreti mogu imati određene koristi tokom dugotrajnog sedenja. Ipak, za očuvanje zdravlja najvažnije je da ne provodimo previše vremena bez kretanja i da redovno pravimo pauze tokom dana.