Kada odu na Adu Ciganliju, prošetaju pored Dunava ili zastanu kraj jezera u parku, mnogi ljudi imaju isti običaj: čim ugledaju labudove kako plivaju blizu obale, počnu da im bacaju komadiće hleba. Često to rade i roditelji sa decom, uvereni da na taj način pomažu pticama i čine im mali znak pažnje.

Ipak, iako labudovi rado prilaze ljudima i jedu ono što im bacaju, hleb nije najbolji izbor za njih. Ono što deluje kao bezazlen gest može imati negativne posledice ako se ptice često hrane pekarskim proizvodima ili ako u vodi ostaju velike količine nepojedenih ostataka.

Hleb ih zasiti, ali ne obezbeđuje dovoljno hranljivih materija

Labudovi se u prirodi uglavnom hrane vodenim biljkama, algama, lišćem, korenjem i drugim delovima biljaka koje pronalaze u vodi i uz obalu. Njihov organizam prilagođen je takvoj ishrani, dok hleb ne obezbeđuje odgovarajuću ravnotežu hranljivih materija koje su im potrebne.

Problem nastaje kada ptice redovno dobijaju velike količine hleba i drugih pekarskih proizvoda. Takva hrana može ih zasititi, a da pritom ne unesu dovoljno važnih vitamina, minerala i drugih hranljivih sastojaka.

Zbog toga se hranjenje divljih ptica hlebom uglavnom ne preporučuje kao način brige o njima. Mnogo je bolje pustiti ih da same pronalaze hranu u svom prirodnom okruženju.

Ostaci hleba mogu da naruše kvalitet vode

Još jedan problem nastaje kada ljudi bace više hleba nego što labudovi mogu da pojedu. Komadići koji ostanu u vodi vremenom se razgrađuju i doprinose nagomilavanju organske materije, što u određenim uslovima može negativno uticati na kvalitet vode.

Posebno je problematično kada se na jednom mestu svakodnevno ostavljaju velike količine hrane. Ostaci mogu privući pacove i druge životinje, dok okupljanje velikog broja ptica na istom prostoru može povećati rizik od prenošenja bolesti.

Zato je važno da obale jezera i reka ostanu čiste, bez ostataka hrane koje ljudi ostavljaju iz najbolje namere.

Zašto labudovi prilaze ljudima?

Kada se labudovi često hrane na istom mestu, mogu da se naviknu da im ljudi donose hranu. Tada počinju da prilaze čim primete prolaznike, očekujući obrok.

Iako to može delovati simpatično, važno je zadržati bezbednu udaljenost. Labudovi su velike i snažne ptice koje mogu burno reagovati ako se osete ugroženo, naročito kada su u blizini gnezda ili mladunaca.

Zato ih nemojte juriti, dodirivati niti pokušavati da im priđete previše blizu. Najbolje je da ih posmatrate iz daljine i omogućite im da se slobodno kreću.

Šta da radite kada naiđete na labudove?

Najbolji način da pokažete brigu prema divljim pticama jeste da ih posmatrate bez uznemiravanja i ne ostavljate hranu u njihovom okruženju.

U pojedinim preporukama za slučajeve kada je hranjenje izričito dozvoljeno ili preporučeno navode se male količine graška, kukuruza ili sitno iseckanog lisnatog povrća. Ipak, to ne znači da labudove treba rutinski hraniti svaki put kada ih sretnete. Uvek je najbolje slediti uputstva nadležnih službi ili organizacija za zaštitu divljih životinja.

Labudovima ne pomažemo nužno tako što im donosimo hranu. Ponekad je najbolji način da im pokažemo pažnju upravo to da ih ostavimo na miru, ne zagađujemo njihovo stanište i omogućimo im da se hrane na prirodan način.