Ostaci ručka često se čuvaju u frižideru kako bi se pojeli narednog dana, ali važno je znati da kuvana hrana nema neograničen rok trajanja. Iako jelo može da izgleda i miriše sasvim normalno, to ne znači nužno da je bezbedno za konzumaciju.

Prema preporukama američke Službe za bezbednost i inspekciju hrane (FSIS), kuvana jela uglavnom mogu da se čuvaju u frižideru tri do četiri dana, pod uslovom da su pravilno ohlađena i skladištena. To se odnosi na kuvano meso, piletinu, supe, variva, pasulj, gulaš i slična jela.

Problem je u tome što bakterije koje mogu izazvati trovanje hranom ne moraju da promene ukus, miris ili izgled namirnica. Zato se bezbednost hrane ne može pouzdano proceniti samo na osnovu toga kako ona izgleda.

Preporuke se razlikuju od zemlje do zemlje. Britanska Agencija za standarde hrane savetuje da se ostaci pojedu u roku od dva dana, dok australijske smernice za pojedine vrste kuvane hrane navode rok od tri dana.

Poseban oprez potreban je kod jela sa pirinčem

Nisu sva kuvana jela podjednako pogodna za čuvanje. Posebnu pažnju treba obratiti na pirinač, jer može sadržati spore bakterije Bacillus cereus koje preživljavaju kuvanje. Ako se kuvani pirinač ne ohladi i ne čuva pravilno, bakterije mogu da se razmnože i proizvedu toksine.

Zbog toga se preporučuje da se ostaci jela sa pirinčem pojedu u roku od dva dana, uz pravilno hlađenje i čuvanje u frižideru. Sličan oprez važi i za kuvanu testeninu.

To znači da je jela poput pilava, rižota i drugih obroka sa pirinčem najbolje potrošiti što pre, umesto da danima stoje u frižideru. Pažljivo treba čuvati i hladne salate, poput krompir-salate i salate sa testeninom, naročito ako sadrže lako kvarljive sastojke.

Kako pravilno ohladiti i podgrejati ostatke hrane?

Način čuvanja jednako je važan kao i vrsta jela. Kuvanu hranu treba staviti u frižider što pre, a najkasnije dva sata nakon pripreme. Nije dobro ostavljati šerpu sa ručkom na sobnoj temperaturi tokom većeg dela dana, čak ni ako planirate da je kasnije ponovo zagrejete.

Da bi se hrana brže ohladila, preporučuje se da se podeli u manje porcije i prebaci u čiste, plitke posude sa poklopcem. Frižider treba da bude podešen na temperaturu od najviše četiri do pet stepeni Celzijusa, u skladu sa preporukama nadležnih službi.

Ostatke je potrebno podgrejati tako da budu vreli u celosti, a ne samo na površini. Posebno je važno da se hrana ravnomerno zagreje i da se, kada se koristi mikrotalasna pećnica, promeša kako ne bi ostali hladni delovi.

Najbezbednije je podgrevati samo količinu koju planirate da pojedete, umesto da više puta zagrevate celu posudu. Ponavljano zagrevanje i hlađenje povećava mogućnost grešaka u čuvanju hrane.

Ako je kuvano jelo predugo stajalo na sobnoj temperaturi ili je čuvano pod neodgovarajućim uslovima, nemojte se oslanjati na miris i izgled da biste procenili da li je bezbedno.

Da li je zamrzavanje bolje rešenje?

Ako znate da ostatke nećete pojesti u preporučenom roku, zamrzavanje je praktičan način da produžite njihovu upotrebljivost. Hranu je najbolje zamrznuti dok je još u okviru bezbednog roka za čuvanje u frižideru, u dobro zatvorenim posudama ili kesama namenjenim za zamrzavanje.

Na niskim temperaturama rast mikroorganizama uglavnom prestaje, ali kvalitet hrane vremenom može da opada. Zbog toga je korisno označiti posudu datumom zamrzavanja i potrošiti sadržaj u razumnom roku.

Kada odmrzavate kuvano jelo, najbezbednije je da to uradite u frižideru, a zatim ga dobro zagrejete. Odmrznutu hranu treba potrošiti u skladu sa preporukama za konkretnu namirnicu i ne zamrzavati ponovo ako je već podgrejana ili je dugo stajala na sobnoj temperaturi.

Pravilno hlađenje, čuvanje i podgrevanje mogu znatno da smanje rizik od trovanja hranom. Zato je važno da se ne oslanjate samo na to da li jelo deluje sveže, već i na to koliko dugo stoji i pod kakvim uslovima je čuvano.