Nakon ajvara, pinđura, turšije i raznih mariniranih paprika, mnogi domaćini ovih dana pripremaju još jednu nezaobilaznu zimnicu – kiseli kupus.

Fermentisani kupus može biti deo raznovrsne ishrane i sadrži bakterije nastale tokom procesa fermentacije. Međutim, to ne znači da odgovara baš svima. Posebno treba obratiti pažnju na količinu zbog sadržaja soli, ali i na način na koji organizam reaguje na fermentisanu i kiselu hranu.

Osobe koje imaju probleme sa bubrezima

Kod pojedinih osoba sa bubrežnim oboljenjima postoji potreba za ograničavanjem unosa natrijuma. Kiseli kupus se tradicionalno priprema sa većom količinom soli, pa njegovo često ili obilno konzumiranje može predstavljati dodatni izvor natrijuma.

Ako vam je lekar preporučio ishranu sa smanjenim unosom soli, količinu kiselog kupusa trebalo bi uskladiti sa tim preporukama.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom

Količina soli u ishrani važna je i kod osoba sa hipertenzijom. Preteran unos natrijuma može doprineti povećanju krvnog pritiska, zbog čega kiseli kupus nije namirnica koju bi trebalo jesti bez ograničenja.

To ne znači da svako ko ima visok pritisak mora potpuno da ga izbaci iz ishrane, već da je važno voditi računa o porciji i ukupnom dnevnom unosu soli.

Osobe sa gastritisom i osetljivim želucem

Kisela i fermentisana hrana kod nekih ljudi može izazvati neprijatnosti poput gorušice, pečenja ili bola u stomaku.

Ako imate gastritis, refluks, čir ili jednostavno primetite da vam kisela hrana ne prija, obratite pažnju na reakciju organizma nakon konzumiranja kiselog kupusa.

Osobe sklone nadimanju i gasovima

Fermentisane namirnice mogu kod pojedinih ljudi izazvati nadutost, gasove i osećaj nelagodnosti u stomaku.

Ako primetite da vam se tegobe redovno javljaju nakon kiselog kupusa, pokušajte sa manjom porcijom i pratite kako organizam reaguje.

Osobe koje koriste određene lekove

Poseban oprez potreban je kod osoba koje uzimaju terapiju zbog visokog krvnog pritiska ili lekove koji utiču na ravnotežu elektrolita, uključujući natrijum i kalijum.

U takvim situacijama nije dobro samostalno menjati ishranu u velikoj meri, naročito kada je reč o namirnicama sa dosta soli. Najbolje je proveriti sa lekarom koliko takve hrane možete da konzumirate.

Osobe sa potvrđenom osetljivošću na histamin

Fermentisana hrana može sadržati histamin, a količina može varirati u zavisnosti od namirnice i procesa fermentacije.

Kod osoba sa potvrđenom histaminskom intolerancijom određene fermentisane namirnice mogu biti povezane sa simptomima poput glavobolje, crvenila kože ili problema sa varenjem.

Kiseli kupus može biti deo ishrane, ali količina je važna

Kiseli kupus ne treba automatski predstavljati kao namirnicu koju određene grupe ljudi moraju potpuno da izbace. Mnogo je važnije uzeti u obzir zdravstveno stanje, ukupnu količinu soli u ishrani i individualnu reakciju organizma.

Ako imate hronično oboljenje ili redovno koristite terapiju, posebno je važno da se o većim promenama u ishrani posavetujete sa lekarom ili nutricionistom.