Dobra izolacija kuće važna je ne samo zbog računa za grejanje, već i zbog komfora tokom cele godine. Materijali koji se koriste za fasadu i konstrukciju utiču na zadržavanje toplote, zaštitu od vlage i dugotrajnost objekta.

Dok je stiropor veoma čest izbor u Srbiji i regionu, u hladnijim delovima Evrope mogu se videti drugačija građevinska rešenja. Norveška je posebno poznata po drvenim kućama koje su prilagođene oštrim zimama i velikim temperaturnim razlikama.

Međutim, tajna nije samo u materijalu od kojeg je kuća napravljena. Norveški način gradnje podrazumeva kombinaciju kvalitetne izolacije, dobro projektovane konstrukcije, zaptivanja i zaštite od vlage.

Zašto su drvene kuće toliko česte u Norveškoj?

Drvo ima dugu tradiciju u norveškoj gradnji. Veliki šumski resursi učinili su ga lako dostupnim građevinskim materijalom, a vremenom su razvijena rešenja koja ga prilagođavaju zahtevnim klimatskim uslovima.

Drvene kuće mogu biti veoma energetski efikasne kada su pravilno projektovane i kada imaju odgovarajuću termoizolaciju.

Posebna pažnja posvećuje se i zaštiti od vlage, jer su kiša, sneg i temperaturne promene sastavni deo klime u mnogim delovima zemlje.

Šta je ThermoWood?

Jedno od rešenja koje se može videti na fasadama jeste termički obrađeno drvo, poznato kao ThermoWood.

Drvo se tokom proizvodnje termički tretira na visokim temperaturama, uz kontrolisane uslove i paru. Takav proces menja određena svojstva materijala i smanjuje njegovu sposobnost upijanja vlage.

Rezultat je drvo koje je dimenzionalno stabilnije i otpornije na vlagu, pa je pogodno za spoljašnju upotrebu.

Zbog toga se termički obrađeno drvo koristi za fasadne obloge, terase i druge spoljašnje elemente objekata.

Drvo nije jedina tajna toplih kuća

Iako se često može čuti da norveške kuće „ne koriste stiropor“, važno je napraviti razliku između materijala za fasadnu oblogu i kompletnog sistema izolacije kuće.

Drvena fasada sama po sebi ne znači da kuća nema termoizolaciju. Savremeni objekti u hladnim klimatskim područjima projektuju se kao sistemi u kojima različiti slojevi konstrukcije imaju svoje funkcije – od noseće konstrukcije i izolacije do parnih brana, ventilacionih slojeva i spoljašnje obloge.

Zbog toga nije dovoljno samo izabrati određeni materijal. Na energetsku efikasnost utiču debljina i vrsta izolacije, kvalitet prozora i vrata, zaptivenost objekta, ventilacija i način na koji je cela kuća projektovana.

Zašto se termo drvo koristi širom Skandinavije?

Termički obrađeno drvo popularno je u skandinavskim zemljama ne samo zbog funkcionalnosti već i zbog izgleda.

Prirodna tekstura drveta kući daje topliji i tradicionalniji izgled, a materijal se može uklopiti u različite stilove gradnje.

Osim toga, pravilno projektovana drvena fasada može dobro podneti kišu, sneg i temperaturne promene, uz odgovarajuće održavanje.

Prednost je i upravljanje vlagom

Kod drvenih konstrukcija posebno je važno pravilno rešiti pitanje vlage.

Drvo je materijal koji može da prima i otpušta određenu količinu vlage, ali to ne znači da zid treba jednostavno da „diše“ bez kontrolisanog sistema slojeva. Naprotiv, savremena gradnja pažljivo reguliše prolazak vodene pare i sprečava zadržavanje vlage tamo gde bi mogla da izazove probleme.

Zato su kvalitetna izvedba, ventilacija i pravilno projektovanje podjednako važni kao i sam izbor materijala.

Norveški primer tako pokazuje da ne postoji jedna „magična“ izolacija koja kuću čini toplom i na velikom minusu. Ključ je u kompletnom sistemu gradnje – dobroj termoizolaciji, kvalitetnoj stolariji, pravilnom zaptivanju, zaštiti od vlage i pažljivo odabranim spoljašnjim materijalima.