Njihov razgovor sa Kremljom, održan 27. oktobra, umesto evropskog jedinstva izazvao je žestok sukob među zapadnim saveznicima, otkrivajući sve dublja neslaganja oko odnosa prema Moskvi, piše Politiko.

Prema saznanjima američkog lista, dvojica severnoevropskih lidera zaključila su da više ne mogu da prepuste američkom predsedniku Donaldu Trampu i njegovim izaslanicima da sami pregovaraju sa Putinom o budućnosti evropske bezbednosti.

Posebno ih je zabrinjavalo to što evropske države, uprkos ogromnoj vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, gotovo da nemaju direktan uticaj na razgovore između Vašingtona i Moskve.

Zato su odlučili da preuzmu inicijativu i lično pozovu ruskog predsednika, ali je njihov potez izazvao nezadovoljstvo Danske, Švedske i drugih evropskih država.

Mesecima tajno pripremali poziv: „Ne možemo da prepustimo Trampu da jedini razgovara sa Putinom“

Politiko navodi da su Stub i Stere, koji se poznaju godinama i zajedno su radili na odnosima sa Rusijom dok su obavljali funkcije ministara spoljnih poslova, nekoliko meseci razmatrali mogućnost uspostavljanja direktnog kontakta sa Kremljom.

Konačna odluka doneta je nakon sastanka održanog 20. oktobra u Oslu, na kojem su učestvovali Volodimir Zelenski i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof.

Dvojica lidera procenila su da bi obnavljanje direktnih evropsko-ruskih kontakata moglo da pomogne pripremama za novu rundu pregovora u Abu Dabiju.

Poseban razlog za zabrinutost predstavljala je činjenica da su Tramp, Vitkof i Džared Kušner bili praktično jedini zapadni predstavnici koji su održavali redovne razgovore sa ruskim predsednikom.

- Važno je da Donald Tramp ne bude jedini zapadni lider koji razgovara sa Putinom. Potrebni su nam i lideri koji podržavaju Ukrajinu i koji će Putinu direktno preneti svoje poruke - izjavio je jedan visoki evropski zvaničnik za Politiko.

Prema navodima lista, brojni evropski zvaničnici privatno priznaju da više nemaju puno poverenje u spremnost Vašingtona da tokom pregovora štiti evropske i ukrajinske interese.

Razgovarali 90 minuta: Norveški premijer otkrio kakav je Putin bio

Telefonski razgovor održan je 27. oktobra iz predsedničke palate u Helsinkiju, gde su Stub i Stere zajedno razgovarali sa Putinom približno sat i po.

Pre poziva konsultovali su se sa Zelenskim i usaglasili poruke koje će preneti ruskom predsedniku.

Prema pisanju Politika, dvojica lidera najpre su iznela stav Kijeva da teritorijalna pitanja mogu da budu rešavana samo u direktnim razgovorima predsednika, kao i zahtev da prethodno budu preduzete mere za smanjenje vojnih napetosti.

Razgovarali su i o bezbednosti Baltičkog mora i potrebi da pomorski saobraćaj ostane nesmetan.

Stere je u intervjuu za Politiko izneo zanimljivu ocenu ponašanja ruskog predsednika tokom razgovora.

- Opisao bih ga kao profesionalnog. Opisao bih ga kao racionalnog. Bio je to razgovor u kojem smo se dogovorili o pravilima, da nećemo prekidati jedni druge i da ćemo iznositi svoje stavove. Njegovi argumenti bili su potpuno jasno predstavljeni - izjavio je norveški premijer.

Prema njegovim rečima, Putin je ozbiljno shvatio mogućnost novih pregovora u Abu Dabiju i najavio da će svojim predstavnicima naložiti da se pripreme za razgovore i ispitaju mogućnost postizanja napretka.

Ipak, Stere je priznao da ga razgovor nije uverio da je konačan mirovni sporazum blizu.

„Iluzija je da će rat biti završen ako Evropa ne razgovara sa Moskvom“

Norveški premijer posebno je kritikovao ideju da evropske zemlje mogu da utiču na okončanje sukoba u Ukrajini bez bilo kakve direktne komunikacije sa ruskim predsednikom.

- Moramo da priznamo da Putin nije izolovan. Jedini glas koji dopire do Moskve dolazi iz Vašingtona“, izjavio je Stere.

On je naglasio da Finska i Norveška održavaju dobre odnose sa američkim pregovaračima, ali da se rat vodi na evropskom kontinentu i da će njegove posledice najdirektnije pogoditi upravo evropske države.

- Živeti iz meseca u mesec u uverenju da će se ovaj rat završiti, a da Evropa pritom ne razgovara sa Moskvom, po mom mišljenju je iluzija - poručio je norveški premijer.

Stere je objasnio da evropski lideri moraju da pronađu način da svoje stavove direktno saopšte Putinu, umesto da se oslanjaju isključivo na američke posrednike.

Danska i Švedska besne: „Niste nas ni pitali!“

Odluka finskog predsednika i norveškog premijera izazvala je posebno oštre reakcije među njihovim severnoevropskim saveznicima.

Danska premijerka Mete Frederiksen javno je kritikovala inicijativu, ocenjujući da pojedinačni kontakti sa Putinom mogu da ugroze jedinstven evropski nastup.

- Veoma sam skeptična prema ovoj norveško-finskoj inicijativi. Mislim da bi trebalo da sačuvamo evropsko jedinstvo, umesto da svako deluje na svoju ruku - izjavila je Frederiksen.

Negodovanje je izrazio i švedski premijer Ulf Kristerson, koji je poručio da se mir mora postići snagom, a ne popuštanjem Moskvi.

Kritike su stigle i iz Litvanije, dok je estonski premijer Kristen Mihal ocenio da Evropa ne bi trebalo da preuzima ulogu posrednika u razgovorima sa Putinom.

Posebno nezadovoljstvo izazvao je način pripreme razgovora. Pojedini evropski zvaničnici tvrdili su da nisu bili dovoljno uključeni u donošenje odluke, dok su predstavnici Finske i Norveške insistirali da su o namerama prethodno obavestili saveznike, uključujući zvaničnike Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Država.

Stere nije pokazao spremnost da se povuče pred kritikama.

- Ona je u pravu, jer ja nisam tražio, odnosno mi nismo tražili dozvolu. Mi se međusobno konsultujemo u okviru nordijske saradnje, ali to ne znači da je za takvu odluku potrebna saglasnost svih nordijskih država ili svih 27 članica Evropske unije - poručio je norveški premijer.