U Atlantskom okeanu 12. septembra zabeležen je novi istorijski rekord, prošlo je najviše vremena bez formiranja ijednog uragana od početka modernog satelitskog praćenja 1966. godine. Prethodni rekord premašen je za jedan dan, piše „Science Alert“.

Ova neobična pojava, baš u periodu kada sezona oluja obično dostiže vrhunac, povezuje se sa veoma snažnim klimatskim fenomenom El Ninjo u Tihom okeanu. On utiče na vetrove i atmosferske uslove tako da otežava razvoj tropskih ciklona nad Atlantikom.

Prethodni rekord kasnog početka sezone bio je 11. septembar. Slične situacije zabeležene su 2002. godine sa uraganom Gustav i 2013. sa uraganom Humberto.

Atlantik neobično miran

Sezona uragana na Atlantiku traje od 1. juna do 30. novembra, dok početak septembra obično predstavlja njen klimatski vrhunac.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, NOAA, još je u avgustu procenila da postoji 75 odsto verovatnoće da će sezona biti ispod proseka.

Prosečna atlantska sezona obično donosi oko 14 imenovanih oluja sa vetrovima od najmanje 63 kilometra na sat. Oko sedam njih preraste u uragane, a tri u velike uragane sa vetrovima jačim od 179 kilometara na sat.

Ove godine zabeleženo je pet tropskih oluja, ali su uglavnom bile slabije. Ukupna olujna aktivnost na početku vrhunca sezone iznosila je svega oko sedam odsto uobičajenog proseka.

„Zaista je zapanjujuće“

„Zaista je zapanjujuće koliko je Atlantik trenutno nepovoljan za bilo šta što bi moglo da se razvije u tropski ciklon“, rekla je Kristen Korbosijero, profesorka atmosferskih i ekoloških nauka na Univerzitetu u Olbaniju.

Prema njenom objašnjenju, potencijalne oluje trenutno nailaze na tri velika problema, snažno smicanje vetra, suv vazduh i silazna strujanja. Takvi uslovi mogu da razbiju olujni sistem pre nego što uspe ozbiljnije da ojača.

Dok je Atlantik neuobičajeno miran, u delovima Tihog okeana situacija je potpuno drugačija. Tamo je zabeležena iznadprosečna sezona oluja, dok su pojedini delovi sveta istovremeno pogođeni teškim sušama i požarima.

El Ninjo bi mogao da traje do 2027.

Prema procenama Svetske meteorološke organizacije, jačanje El Ninja moglo bi da potraje sve do februara 2027. godine.

Meteorolog i profesor Univerziteta u Džordžiji Maršal Šeperd ocenio je da postoji mogućnost da ovaj El Ninjo dostigne izuzetnu snagu.

„Krećemo se ka potencijalno jednom od najsnažnijih El Ninja u istoriji merenja, pošto vrhunac ovog fenomena obično dolazi krajem jeseni ili tokom zime“, rekao je on.

Ipak, mirna sezona na Atlantiku ove godine ne znači da će tako biti i ubuduće.

Profesor meteorologije sa MIT-a Keri Emanuel upozorava da bi naredna sezona uragana na Atlantiku mogla izgledati sasvim drugačije, zbog promena temperature okeana i atmosfere.

Tišina ne znači da opasnosti nema

Meteorolozi zato upozoravaju da trenutno zatišje ne treba shvatiti kao znak da su velike oluje nestale.

El Ninjo menja vremenske obrasce širom planete, pa dok na jednom mestu može da suzbije razvoj uragana, na drugom može da doprinese sušama, obilnim padavinama ili drugim ekstremnim vremenskim pojavama.

Generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije Seleste Saulo poručila je da El Ninjo sam po sebi ne mora da znači katastrofu.

„Imamo prognoze i upozorenja koja mogu da spasu živote i zaštite ljude. Važno je da te informacije stignu do svih kojima su potrebne“, zaključila je.