Iskusni baštovani otkrivaju šta krajem leta treba raditi sa ružama, a šta obavezno izbegavati ako želite da što duže cvetaju i spremne dočekaju narednu sezonu.

Avgust je jedan od važnijih meseci za sve koji u dvorištu imaju ruže. Mnogi misle da se najveći deo posla završava čim prođe vrhunac letnjeg cvetanja, ali upravo nega krajem leta može da odluči da li će „kraljice bašte“ nastaviti da stvaraju pupoljke sve do hladnijih dana i u kakvom će stanju dočekati zimu.

Tokom proleća i leta ruže troše mnogo energije na rast novih izdanaka i stvaranje cvetova. Kako se sezona bliži kraju, količina hranljivih materija u zemljištu se smanjuje, dok biljka polako počinje da se priprema za period mirovanja.

Upravo tada pogrešna nega može da napravi problem – pupoljci mogu da opadaju, izdanci ostanu slabi, a povećava se i opasnost od bolesti.

Greška broj 1: Nastavljate da prihranjujete ruže azotom

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje azotnih đubriva tokom avgusta.

Azot podstiče intenzivan rast novih izdanaka, što je tokom proleća poželjno. Krajem leta, međutim, takav rast može da bude problem jer mlade grančice možda neće imati dovoljno vremena da sazru i ojačaju pre prvih mrazeva.

U ovom periodu ružama su potrebniji fosfor i kalijum. Ovi elementi pomažu biljci da ojača korenov sistem i pripremi izdanke za hladnije dane.

Greška broj 2: Ostavljate uvele cvetove na grmu

Ako ruža još cveta, uvele cvetove treba redovno uklanjati. Kada ih ostavite na biljci, ona može da nastavi da troši energiju na stvaranje plodova i semena.

Za uklanjanje koristite oštre i čiste makaze za orezivanje. Prema savetu iz originalnog teksta, precvetali cvet se uklanja do prvog razvijenog lista sa pet liski.

Na taj način grm ostaje uredan, a kod sorti koje ponavljaju cvetanje uklanjanje precvetalih cvetova može da podstakne pojavu novih pupoljaka.

Greška broj 3: Zalivate često, ali sa malo vode

Iako je leto na izmaku, ružama je tokom toplih avgustovskih dana i dalje potrebna voda.

Problem nastaje kada ih zalivamo često i površinski.

Bolje je zalivati ređe, ali temeljnije, tako da voda stigne do dubljih slojeva zemljišta. Trudite se da ne kvasite lišće, naročito uveče, jer dugotrajna vlaga na listovima može da pogoduje razvoju bolesti.

Najbolje vreme za zalivanje je jutro, a količinu vode treba prilagoditi temperaturi, padavinama, tipu zemljišta i veličini biljke.

U originalnom savetu navodi se da odraslom grmu može biti potrebno oko 10 do 15 litara vode na svakih pet do sedam dana, ali ovo ne treba shvatiti kao strogo pravilo – tokom velikih vrućina ili na veoma propusnom zemljištu potrebe mogu biti drugačije.

Greška broj 4: Ne obraćate pažnju na prve znake bolesti

Kraj leta često donosi kombinaciju toplih dana, svežijih noći i povećane vlažnosti, a takvi uslovi mogu pogodovati razvoju pojedinih gljivičnih bolesti ruža.

Zato dobro pogledajte listove i mlade izdanke.

Crne fleke, bela prevlaka, naglo žućenje i opadanje lišća ili deformisani mladi izdanci mogu biti znak da nešto nije u redu.

Obolele delove biljke treba ukloniti, a ako je potrebno koristiti odgovarajući preparat, primenite ga tačno prema uputstvu proizvođača.

Nemojte čekati da se problem proširi na ceo grm.

Greška broj 5: Krajem avgusta radikalno orezujete ruže

Kraj avgusta uglavnom nije trenutak za ozbiljno oblikovanje i jako orezivanje ruža.

Takav rez može da podstakne biljku da izbaci nove izdanke, a oni možda neće stići da sazru pre dolaska hladnog vremena.

Sada se usredsredite na uklanjanje suvih, oštećenih i obolelih grana.

Ako imate kalemljene ruže, proverite i da li se ispod mesta kalemljenja pojavljuju divlji izdanci. Oni mogu da oduzimaju vodu i hranljive materije plemenitom delu biljke i zato ih treba pravilno ukloniti.

Greška broj 6: Birate pogrešno đubrivo pred jesen

Krajem leta cilj više nije da ružu naterate da što brže raste, već da joj pomognete da postepeno završi sezonu i pripremi se za hladnije dane.

Zbog toga se u ovom periodu izbegava prihrana sa mnogo azota, dok se, u zavisnosti od zemljišta i potreba biljke, koriste đubriva sa naglašenim fosforom i kalijumom.

U originalnom receptu baštovana navodi se i domaći rastvor za prihranu.

Potrebno je:

  • 2 kašike superfosfata
  • 2 kašike kalijum-sulfata
  • 30 ml alkoholnog sirćeta od 9 odsto
  • 2 litra tople vode
  • dodatna voda za razblaživanje

Kako se priprema rastvor

Dve kašike granulisanog superfosfata sipaju se u dva litra vode zagrejane na približno 60 do 70 stepeni.

Sve se dobro promeša i ostavi da odstoji 24 sata. Mala količina taloga na dnu nije neobična.

Nakon toga dodaje se 30 ml alkoholnog sirćeta od devet odsto, a zatim dve kašike kalijum-sulfata i sve se ponovo promeša.

Jedan litar tako pripremljenog koncentrata razblažuje se u 10 litara odstajale vode.

Rastvor se sipa oko korena na prethodno navlaženo zemljište, najbolje uveče ili tokom oblačnog dana. U originalnom savetu navodi se količina od tri do pet litara razblaženog rastvora po odraslom grmu.

Ipak, sa prihranom ne treba eksperimentisati naslepo. Potrebe ruža zavise od sorte, zemljišta, klime i preparata koji su već korišćeni tokom sezone, pa je gotova prihrana namenjena ružama, primenjena prema deklaraciji, često jednostavnija i sigurnija opcija.

Krajem avgusta ružama treba promeniti negu

Kako se približava jesen, cilj je da ruže više ne terate na bujan rast, već da im omogućite da postepeno uspore i ojačaju pred zimu.

Prestanite sa azotnom prihranom, uklanjajte precvetale cvetove dok želite da podstičete ponovno cvetanje, pratite pojavu bolesti i prilagodite zalivanje vremenskim prilikama. Veliko orezivanje ostavite za odgovarajući period.

Uz pravilnu negu, sorte koje ponavljaju cvetanje mogu da vas obraduju novim pupoljcima i tokom prvih jesenjih dana, dok će istovremeno imati dovoljno vremena da se pripreme za hladnoću.