Mesečarenje je jedna od najneobičnijih pojava povezanih sa snom. Osoba može da ustane iz kreveta, hoda kroz prostoriju, pa čak i da obavlja složene radnje, a da pritom ostane u dubokom snu i kasnije se ničega ne seća.

Iako se često prikazuje u filmovima i popularnoj kulturi kao misteriozna pojava, nauka ga smatra stvarnim, ali relativno retkim poremećajem sna. Ono što posebno intrigira istraživače jeste činjenica da se pravo mesečarenje gotovo isključivo javlja kod ljudi.

Mesečarenje je retko, ali nije neuobičajeno

Prema dostupnim podacima, mesečarenje pogađa oko pet odsto dece i približno 1,5 odsto odraslih osoba. Kod životinja se mogu primetiti različiti pokreti tokom sna, poput trzanja šapa, repa ili brkova, ali ponašanje koje podrazumeva ustajanje, hodanje i snalaženje u prostoru nije dokumentovano na način koji odgovara ljudskom mesečarenju.

Naučnici smatraju da odgovor na pitanje zašto je to tako možda leži duboko u ljudskoj evoluciji.

Šta se dešava u mozgu tokom mesečarenja

Mesečarenje se najčešće javlja tokom dubokog NREM sna. U tom trenutku dolazi do svojevrsnog nesklada u radu mozga.

Dok se delovi mozga zaduženi za pokrete i osnovne funkcije aktiviraju, centri odgovorni za svest, racionalno razmišljanje i formiranje sećanja ostaju u stanju sna.

Zbog toga osoba može da hoda, otvara vrata ili se kreće kroz prostoriju bez prepreka, iako nije svesna svojih postupaka. Stručnjaci ovo stanje opisuju kao situaciju u kojoj telo počinje da funkcioniše pre nego što se svest u potpunosti probudi.

Zašto se mesečarenje gotovo nikada ne javlja kod životinja

Prema teoriji evolutivnih antropologa, ključna razlika nalazi se u načinu spavanja.

Većina primata i brojne druge životinje spavaju na granama drveća, uzvišenim platformama ili na mestima gde bi svaki nekontrolisani pokret tokom sna mogao da bude koban. U takvim uslovima, ustajanje i hodanje tokom sna predstavljali bi ozbiljan rizik po opstanak.

Tokom evolucije, jedinke sa takvim ponašanjem imale bi manje šanse za preživljavanje, pa bi se ta osobina postepeno gubila.

Ljudi su razvili bezbednije uslove za spavanje

Kod ljudskih predaka situacija je bila drugačija. Kako su počeli da spavaju u grupama, koriste skloništa i vatru za zaštitu, rizici povezani sa noćnim kretanjem postali su znatno manji.

Naučnici smatraju da je upravo to omogućilo da mesečarenje opstane kroz generacije. Pošto nije predstavljalo dovoljno veliku pretnju opstanku, prirodna selekcija nije eliminisala ovu osobinu.

Drugim rečima, ono što bi kod mnogih životinja moglo da bude fatalno, kod ljudi nije imalo ozbiljne posledice zahvaljujući bezbednijem okruženju.

Mesečarenje nije evolutivna prednost

Za razliku od mnogih ljudskih osobina koje su se razvile jer su donosile određenu korist, mesečarenje se ne smatra adaptacijom.

Stručnjaci ga opisuju kao nuspojavu složenog sistema spavanja, odnosno svojevrsnu „grešku u sistemu“ koja je opstala zato što nije bila dovoljno štetna da bi nestala kroz evoluciju.

Zašto se mesečari često ničega ne sećaju

Jedna od najzanimljivijih karakteristika mesečarenja jeste potpuni raskorak između ponašanja i svesti.

Osoba može da deluje smireno, organizovano i da izvršava određene radnje, dok istovremeno nema nikakvu svest o tome šta radi. Nakon buđenja, najčešće ne postoji sećanje na događaj.

Upravo zbog toga mesečarenje i dalje predstavlja jednu od najintrigantnijih pojava u proučavanju ljudskog sna.

Genetika igra važnu ulogu

Istraživanja pokazuju da se mesečarenje češće javlja u porodicama. Ne postoji jedan gen odgovoran za ovu pojavu, ali nasledna sklonost ka veoma dubokom snu može povećati verovatnoću njenog javljanja.

Statistike pokazuju da deca bez porodične istorije mesečarenja imaju oko 22 odsto šanse da iskuse ovu pojavu. Ukoliko jedan roditelj mesečari, rizik raste na gotovo 50 procenata, dok u porodicama gde oba roditelja imaju ovu sklonost verovatnoća dostiže više od 60 procenata.

Pored genetike, mesečarenje mogu podstaći i nedostatak sna, stres, povišena temperatura, konzumiranje alkohola, pojedini lekovi i poremećaji spavanja poput opstruktivne apneje.

Kada mesečarenje zahteva pažnju

Iako se u većini slučajeva smatra benignim poremećajem, stručnjaci upozoravaju da učestalo mesečarenje ne treba ignorisati.

U pojedinim slučajevima ono može ukazivati na druge probleme sa snom ili predstavljati bezbednosni rizik, naročito ako osoba tokom epizode napušta dom ili dolazi u situacije koje mogu dovesti do povreda.

Zbog toga se preporučuje konsultacija sa stručnjakom ukoliko se epizode često ponavljaju ili postaju intenzivnije.