Otvorite oči usred noći i instinktivno pogledate na sat – 3:00. Stan je tih, ali u glavi nema mira: misli se nižu jedna za drugom, brige postaju glasnije, a povratak u san deluje kao nemoguća misija. Ako vam je ovaj scenario poznat, znajte da se ne dešava samo vama. Buđenje u ranim jutarnjim satima je česta pojava i uglavnom ima sasvim racionalan uzrok.

Tokom sna ne spavamo „u komadu“. Noć je podeljena na više ciklusa u kojima se smenjuju dubok i lagan san. Kada se nađemo u plićoj fazi, dovoljan je mali okidač da se probudimo — žeđ, potreba da odete do toaleta, buka spolja ili previsoka temperatura u prostoriji. Uz to, kako se jutro približava, telo prirodno povećava lučenje kortizola, hormona budnosti. Kod osoba pod stresom taj proces može biti izraženiji, pa buđenje dolazi naglo i praćeno nemirom.

Zašto baš oko tri ujutru?

Na kvalitet sna utiče i ono što radimo uveče. Obilna ili kasna večera, previše šećera ili alkohola mogu poremetiti noćni odmor. Alkohol često uspava brzo, ali kasnije „razbije“ san i probudi telo u pogrešnom trenutku. Kada se tome doda naporan dan, noć postaje idealno vreme da mozak počne da se bavi svim onim što je tokom dana ostalo po strani.

Ključno pitanje je kako reagujete kada se probudite. Najčešća greška je razmišljanje tipa: „Ako odmah ne zaspim, sutra ću biti neupotrebljiv.“ Taj pritisak dodatno razbuđuje organizam. Umesto toga, fokus preusmerite na smirivanje tela, a ne na forsiranje sna. Izbegavajte gledanje na sat — svaka minutaža samo pojačava nervozu. Spor i dubok dah, sa naglašenim dugim izdahom, može pomoći da se telo vrati u mirnije stanje.

Da li ostati u krevetu ili ustati?

Ako se vrtite i ne možete da zaspite duže od dvadesetak minuta, korisnije je da ustanete. Ne da biste započeli dan, već da napravite kratku pauzu od kreveta. Prigušite svetlo, pročitajte nekoliko stranica lagane knjige ili popijte nešto toplo bez kofeina, pa se vratite u krevet tek kada osetite pospanost. Telefon i društvene mreže najbolje je potpuno izbeći — lako vas mogu dodatno razbuditi.

Da bi se noćna buđenja ređe ponavljala, pomažu sitne promene: manje kafe u popodnevnim satima, laganija večera, malo kretanja tokom dana i smanjenje vremena pred ekranima uveče. I možda najvažnije — nemojte jednu neprospavanu noć doživljavati kao tragediju. Često je dovoljno da telu pošaljete poruku da nema razloga za uzbunu, pa da se san sam od sebe vrati.