NAUČNICI OTKRILI NOVI TIP LIČNOSTI Jedna stvar ih razotkriva - proverite da li ste među njima

Autor: Jelena Jovanović

Razonoda

23.09.2025

15:10

Pored poznatih tipova ličnosti - ekstrovertnih i introvertnih, nauka je sada izdvojila treći tip - ontrovertne ličnosti,

tip ličnosti — Foto: Shutterstock/Shuterstoock

prethodna vest

MNOGI PRAVE OVU GREŠKU U GOVORU Evo zbog čega je pogrešno reći "čak štaviše"

12:30

Razonoda 0

sledeća vest

NIJE DIJETA, NI TRENING Doktor tvrdi da ovaj trik ništa ne košta, a obara pritisak za par minuta

11:35

Ako ste se ikada našli sami na zabavi, pitajući se zašto se svi osim vas tako dobro provode, niste sami.

Prema rečima američkog psihijatra dr Ramija Kaminskog, možda pripadate odabranoj grupi ljudi koje on naziva „otrovertima“.

Pored poznatih introverta i ekstroverta, otroverti su slabo shvaćen, ali veoma jasan treći tip ličnosti.

Otroverti se bore da osete pripadnost grupi i više vole da se odvoje od društvenih kolektiva.

Dr Kaminski je rekao:

- Jednostavno rečeno, otrovert je osoba koja ne oseća pripadnost nijednoj grupi. Otroverti su veoma prijateljski nastrojeni i sposobni da uspostave veoma duboke veze sa drugim ljudima.

- Jedina društvena razlika se dešava u nedostatku povezanosti sa grupama: kolektivnim identitetom ili zajedničkim tradicijama.

Iako ovo može zvučati kao težak način života, dr Kaminski kaže da su otroverti često kreativniji, slobodoumniji i inventivniji.

Među poznatim otrovertima su naučnik Albert Ajnštajn, slikarka Frida Kalo i književnici Džordž Orvel, Franc Kafka i Virdžinija Vulf.

Dr Kaminski, koji sebe smatra otrovertom, kaže da je prvi put postao svestan da nije kao drugi ljudi kada se kao dete pridružio izviđačima.

Dok je polagao izviđačku zakletvu, shvatio je da ovaj zajednički grupni čin nije imao emocionalni efekat na njega.

Dr Kaminski kaže da je to zato što otroverti ne stvaraju iste emocionalne veze sa grupnim identitetima ili zajedničkim ritualima na isti način kao što to čine drugi.

Neke uobičajene karakteristike otrovertnih osoba uključuju odbojnost prema timskim sportovima, smatranje uobičajenih navika zajedničkog života zbunjujućim ili teškim, kao i sklonost ka samostalnom radu.

Slično tome, kada prisustvuju velikom okupljanju, otroverti će verovatnije biti po strani u dubokom razgovoru sa drugom osobom, umesto da pričaju sa više ljudi.

- Otroverti veoma rano u životu otkrivaju da se osećaju kao autsajderi u bilo kojoj grupi - kaže dr Kaminski.

- Tako se osećaju uprkos činjenici da su često popularni i dobrodošli u grupama. Ta neslaganja mogu izazvati emocionalnu nelagodnost i osećaj da su pogrešno shvaćeni - objašnjava stručnjak.

Slično tome, otroverti se često mogu naći u borbi pod pritiskom da se „uklope“ u ostatak društva.

Međutim, to ne znači nužno da su otroverti antisocijalni ili usamljenici.

U stvari, dr Kaminski kaže da su otoverti sposobni da formiraju izuzetno duboke i značajne veze sa pojedincima sa kojima su bliski.

- Otrovertima je veoma teško da budu deo grupe, čak i ako je grupa sastavljena od pojedinaca koji su svi dobri prijatelji - kaže dr Kaminski.

- Problem leži u odnosu sa grupom kao celinom, a ne sa njenim pojedinačnim članovima - dodaje on, prenosi Daily Mail.

Otroverti sesmatraju nezavisnim, kreativnim i slobodoumnim osobama koje su sposobni da pronađu rešenja za probleme koje drugi ne mogu da vide ili da izmisle nove pristupe dobro utabanim temama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI