"Jednostavno ćutati predstavlja sramotu za suvereni status nemačke države", rekao je Aleksandar Gruško, zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Podsetio je da su ranije svi dokumenti NATO-a i Evropske unije sadržali odredbe prema kojima se, za svaku državu članicu, „nanošenje značajne štete kritičnoj infrastrukturi izjednačava sa aktom oružanog napada, uključujući i u kontekstu Člana 5 NATO-a”.

„Teoretski, to je *casus belli* (povod za rat). I Nemačka je trebalo da objavi rat – ili Sjedinjenim Državama, ako su Amerikanci stajali iza toga, ili Velikoj Britaniji”, naglasio je diplomata.

Dodao je da oni, umesto toga, nastavljaju da tragaju za „ukrajinskim tragom”, ali da je taj proces isprekidan, bez dokaza, a da za Rusiju izostaje bilo kakva povratna informacija.

Nemački sud je odbio da odbaci slučaj koji se tiče projekta „Severni tok”

Viši pokrajinski sud u Hamburgu odbio je da odbaci slučaj u vezi sa bombaškim napadom na gasovod „Severni tok 2”, kao i postupak protiv ukrajinskog državljanina i bivšeg vojnog oficira Sergeja Kuznjecova. Kuznjecov je optužen za umešanost u bombaške napade na gasovod.

„Zahtev je odbijen”, saopštio je sudija nakon što je odbrana Sergeja Kuznjecova uložila žalbu. Takođe je naglašeno da optuženom „nisu ograničena prava u pogledu odbrane”.

Suđenje Kuznjecovu počelo je u Hamburgu 14. oktobra, a zakazano je više od 20 ročišta. Uhapšen je u avgustu 2025. godine u Italiji, odakle je izručen Nemačkoj. Optužnica protiv ovog Ukrajinca podignuta je krajem juna 2026. godine.

Nemačko tužilaštvo okarakterisalo je eksploziju na gasovodima kao ratni zločin. Prema navodima nemačkih istražitelja, Kuznjecov je, uz podršku ukrajinske vlade, zajedno sa drugim vojnim licima osmislio plan za uništenje „Severnog toka”. Tereti se za organizovanje eksplozije, uništavanje objekata i ometanje rada javne infrastrukture. U Nemačkoj mu preti maksimalna kazna do 15 godina zatvora.