OVO JE JEDINA SRPSKA REČ KOJU ZNAJU MILIONI LJUDI NA PLANETI Evo kako je dospela i u Holivud, njeno značenje ledi krv u žilama!

Međutim, postoji i obrnuta pojava: reč iz srpskog jezika koja se proširila po celom svetu i zadržala svoj originalni oblik i značenje.

Srpska reč "vampir" ušla je u sve svetske jezike – bez prevoda!

Ne samo da je postala međunarodno prepoznatljiva, već je reč "vampir" bez ikakvih izmena ušla u gotovo sve svetske jezike. Danas je koristi cela planeta – od engleskog i nemačkog, do japanskog i turskog – sa istim značenjem: mitološko biće koje noću ustaje iz groba i pije krv živima.

Na engleskom je vampire, na francuskom takođe vampire, italijanski i španski koriste vampiro, dok su druge varijante poput nemačkog vampir, danskog vampyr, poljskog wampir, turskog vampir – sve vrlo slične izvornom obliku iz srpskog jezika.

Kako je srpska reč "vampir" postala deo svetske kulture?

Poreklo reči "vampir" vodi nas u slovensku mitologiju, naročito na prostor Balkana. Iako verovanja u slična bića postoje širom sveta, upravo je srpska reč – kroz istoriju i popularnu kulturu – osvojila globalnu pažnju.

Srpski naziv potiče od starijih slovenskih izraza: upiri, lampiri, strigoji, vjedogonje... ali "vampir" je opstao i postao najpoznatiji slovenski demon u svetu.

Vampiri u narodnim verovanjima: strah iz groba

U narodnim pričama, vampiri su bili mrtvi koji su se vraćali među žive da bi nanosili zlo. Verovalo se da vampir može postati neko ko je umro iznenada, grešnik ili osoba bez pravilne sahrane. Ljudi su se plašili njihovog povratka i činili sve da spreče "povratak iz groba" – probadali tela glogovim kolcem, odsecali glave ili ih spaljivali.

Arheološki nalazi iz Bugarske, Srbije i Poljske svedoče o ovim verovanjima: pronađena su tela sa probijenim grudima ili tegovima na grudima, što pokazuje da su ljudi ozbiljno shvatali opasnost od "vampira".

Foto: Shutterstock

Prvi istorijski vampir: Petar Blagojević iz Srbije

Jedan od prvih zabeleženih slučajeva vampira u Evropi potiče iz Kisiljeva kod Velikog Gradišta. U 18. veku, nakon smrti Petra Blagojevića, u selu je misteriozno umrlo još desetoro ljudi. Svedoci su tvrdili da ih je Blagojević "posećivao" noću i davio. Njegova supruga je čak tvrdila da joj je tražio opanke.

Bečke vlasti su poslale lekare i komesara koji su otvorili grob. Telo je navodno bilo očuvano i sa tragovima sveže krvi. Nakon toga je probodeno i spaljeno – i vest o ovom događaju pojavila se u austrijskim novinama 1725. godine, gde se prvi put koristi reč "vampir" u zapadnoevropskoj štampkii.

Vampiri u pop-kulturi: od srpskog folklora do Holivuda

Najpoznatiji vampir iz srpskog folklora je Sava Savanović, zloglasni mlinar iz sela Zarožje kod Valjeva, čija priča je inspirisala film "Leptirica". Njegova vodenica je i danas turistička atrakcija.

Globalnu slavu vampirima doneo je irski pisac Brem Stoker i njegov roman "Drakula" (1897), inspirisan Vladom Cepešom, krvavim vladarom iz Transilvanije. Još ranije, britanski autor Polidori napisao je novelu "Vampir" (1819), čime je postavio temelj za romantičnu, tajanstvenu i tragičnu figuru vampira kakvu danas poznajemo.

Zašto je "vampir" najpoznatija srpska reč u svetu?

Zato što je zadržala svoj originalni fonetski oblik, prošla kroz vekove i mitove, i prešla iz narodne usmene tradicije u globalnu pop-kulturu. "Vampir" je jedina reč iz srpskog jezika koju razumeju i koriste milioni ljudi, bez potrebe za prevođenjem – što je čini jezičkom i kulturnom unikatnošću.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI