Prva radna akcija u Jugoslaviji

Ideja o izgradnji železničke pruge koja bi spajala bogata nalazišta uglja banovićkog basena sa glavnim saobraćajnicama, a preko njih i sa udaljenim potrošačkim centrima, postojala je još pre Drugog svetskog rata. Po završetku rata, još u periodu obnove Jugoslavije od ratnih razaranja, a pre početka planske izgradnje socijalističke privrede, ovo je bio jedan od prvih velikih investicionih poduhvata.

Za budući petogodišnji plan u slobodnoj Jugoslaviji bilo je preko potrebno osigurati solidnu sirovinsku bazu. Bogate naslage banovićkog uglja, za jugoslovenske prilike relativno visokokaloričnog, sa vrlo pogodnim uslovima eksploatacije, podstakle su najviše rukovodeće organe privrede da početkom 1946. odluče da se tokom te godine pristupi izgradnji ove pruge. Bilo je predviđeno i isplanirano da pruga bude završena za sedam meseci. Taj zadatak bio je završen u rekordno kratkom vremenu.

Sredinom marta 1946. godine građevinsko odeljenje tadašnjeg ministarstva saobraćaja dobilo je nalog da pristupi izvođenju pripremnih radova. Elaborat o izgradnji bio je gotov za nepunih mesec dana. Na dan 1. aprila počele su pripreme i taj datum je Dan početka omladinskih radnih akcija. Prve omladinske radne brigade otvorile su radove na pruzi Brčko-Banovići, dugoj 92 kilometra. U toku izgradnje pruge iskopano je 1.361.680 kvadratnih metara zemlje i 134.460 kvadratnih metara kamena. Izgrađena su dva tunela u dužini od 667 metara i 22 mosta ukupne dužine 455 metara. Osim toga, izgrađeno je i 11,5 kilometara šina za stanične koloseke, 29 kućica za skretničare vozova, 2.100 telefonskih stubova sa 14 tona telefonske žice, 13 magacina i 31 stambena zgrada sa 64 stana. Maršal Tito je u septembru 1946. posetio brigadire na trasi i radio zajedno s njima. Prvi voz  ovom prugom prošao je 7. novembra 1946. godine.

Čuveni hrvatski i jugoslovenski književnik Miroslav Krleža je rekao: „Nije ovo prva pruga na svetu sigurno, ali jeste prva koju su izgradila deca“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI