ODBROJAVANJE JE POČELO Gradovi na ivici nestanka - Kada priroda uzvrati udarac: Ko će prvi pasti?

Niz velikih gradova širom sveta nalazi se pod ozbiljnom pretnjom klimatskih katastrofa, upozorava Financial Times u novom izveštaju. Iako su neki od njih zasad ostali pošteđeni većih razornih događaja, stručnjaci ih nazivaju “srećnicima”, ističući da je samo pitanje vremena kada će priroda pokazati zube.

Prema izveštaju, gradovi poput Njujorka i Hjustona (SAD) te Amsterdama (Holandija) nalaze se među najugroženijima kada je reč o poplavama. Njihova infrastruktura i lokacija čine ih posebno ranjivima, a posledice ekstremnih vremenskih uslova mogle bi biti katastrofalne.

No, problem nije samo u poplavama. Atina (Grčka), Napulj (Italija) i Lisabon (Portugal) suočeni su i sa čestim toplotnim talasima, koji postaju sve intenzivniji i duži. Kombinacija visokih temperatura i sušnih perioda stvara savršene uslove za požare, koji se brzo šire i teško kontrolišu.

U razgovoru za Financial Times, profesor nauke o požarima Giljermo Rein sa Imperijal koledža u Londonu izjavio je: “Na globalnom nivou, takvi su događaji sve verovatniji. U narednoj godini dogodiće se veliki požar koji će uništiti celu zajednicu. No, apsolutno nemamo pojma gde će se to dogoditi”.

Reinovo upozorenje dolazi u trenutku kada sve više gradova beleži rekordne vremenske ekstreme. Atina je u avgustu 2024. godine bila na ivici katastrofe kada je veliki požar izbio na periferiji grada. Zbog suše i vrućina, vatra se brzo proširila i uništila više od 100 km² šume i naselja. Jedna žena je poginula, a hiljade su bile primorane da se evakuišu. Stručnjaci veruju da je grad spašen samo zahvaljujući povoljnim vetrovima.

U Dalasu (SAD), jednom od najbrže rastućih gradova u SAD-u, situacija je drugačija, ali jednako alarmantna. Nagla urbanizacija rezultirala je betonizacijom zemljišta, što onemogućava prirodnu apsorpciju padavina. Zbog toga su u gradu sve češće nagle poplave, poput one u avgustu 2022., kada je u jednom danu palo 38 cm kiše, uzrokujući ogromnu štetu.

Na evropskom tlu, Valensija (Španija) suočava se sa istim problemom. Grad je prošle godine pogođen katastrofalnim poplavama, za koje naučnici tvrde da su direktna posledica klimatskih promena.

“Nema sumnje, ovi eksplozivni pljuskovi bili su pojačani klimatskim promenama”, objašnjava Friderike Oto, direktorka centra World Weather Attribution pri Imperijal koledžu u Londonu, za Daily Mail.

Ni Velika Britanija nije pošteđena. Zbog izuzetno toplog i sušnog proleća, od početka godine izgorelo je preko 290 km² zemljišta. Mnoge britanske opštine nalaze se u blizini šumskih i ruralnih područja, što povećava rizik od nekontrolisanih šumskih požara, koji neretko prete i naseljenim mestima.

Zajednički imenitelj ovih pretnji jesu – klimatske promene. Iako gradovi sve više ulažu u otpornost infrastrukture, stručnjaci upozoravaju da priroda često nadjačava i najsavremenije sisteme odbrane. Jedini održivi odgovor, tvrde, jeste smanjenje emisija gasova staklene bašte i globalna klimatska solidarnost.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI