TREBALO JE SVE DA ZADRŽIMO! Našli 7.000 evra u kolima, vratili svaku paru – a dočekala ih drskost i bezobrazluk - Da li se poštenje isplati?

U svakodnevici punoj troškova, kredita i planova, retko ko očekuje da će ga dočekati – bukvalno – gomila novca zabačena u knjigu ili sakrivena duboko u starom zamrzivaču. Međutim, upravo to se dogodilo mnogim korisnicima Redita koji su u jednoj od najčitanijih tema na AskRedditu podelili svoja najbizarnija iskustva sa iznenadnim pronalaskom novca – i još bizarnijim reakcijama ljudi koji su ga izgubili.

Jedan korisnik je pronašao 450 dolara (oko 395 evra) u knjizi doniranoj humanitarnoj organizaciji. Isprva šokiran, ubrzo je shvatio da je najverovatnije reč o poklonu iz zaostavštine preminule osobe. „Stariji ljudi znaju da kriju keš jer ne veruju bankama“, komentarisao je neko. „Kad je moj deda preminuo, pronašli smo oko 1.000 dolara u apoenima od 20 i 50 dolara sakrivenim svuda – u knjigama, posuđu, čarapama, rukavicama, u kutiji ribljih štapića u zamrzivaču, staroj bočici Tylenola... Plašio se i banaka i lopova“, priseća se drugi.

Jedan muškarac je pronašao 500 dolara (oko 440 evra) koje je njegov otac sakrio pre jednog putovanja – novac je pronađen tek pet godina nakon očeve smrti, umotan u odeću u staroj drvenoj škrinji. „Moj otac je jednom sakrio 500 dolara u kući pre nego što su otišli na odmor. Kada su se vratili, nije mogao da se seti gde ih je stavio. Tražio ih je godinama. Oko pet godina nakon njegove smrti, mama je pomerila neku odeću u škrinji i – evo novca.“

Bezobrazni vlasnici

Priče o slučajnim pronalascima u prirodi takođe nisu retkost. Jedan korisnik je pronašao 500 evra dok je šetao šumom – sačekao je 15 minuta da se neko pojavi, a kada niko nije došao, otišao kući s novim PlayStationom. Neki su pokušali da vrate pronađeni novac – i zbog toga zažalili.

Čovek koji je pronašao 160 dolara (oko 140 evra) pored automobila uložio je ozbiljan trud da ga vrati vlasniku, koji mu – nije ni zahvalio. „Jednog jutra pre posla pronašao sam 160 dolara između svog auta i onog parkiranog pored. Napisao sam poruku i ostavio je na njihovom vetrobranu, navodeći da su možda izgubili nešto, i ostavio svoj broj. Pozvali su me nekoliko sati kasnije i rekli da su ispustili osam novčanica od po 20 dolara. Našli smo se te večeri kako bih im vratio novac. Delo je kao da je bila iznervirana. Zašto bih uzeo tuđi novac? Nikada mi nije ni zahvalila. Prošlo je skoro deset godina, a ja i dalje, s vremena na vreme, razmišljam o tome koliko je bila nepristojna.“

Slično je prošao i par koji je u iznajmljenom automobilu pronašao 2.400 dolara i čekove u vrednosti od nekoliko hiljada dolara. Umesto zahvalnosti – dobili su bezobrazan zahtev. „Mrzim kad ljudi ne znaju da budu zahvalni. Pre mnogo godina, moj muž i ja otišli smo na putovanje u Kaliforniju. Iznajmili smo auto na nedelju dana da bismo istražili okolicu. Nakon par dana vožnje, našli smo se oko 400 kilometara daleko od mesta preuzimanja vozila. U jednom trenutku sam posegnula u pretinac za rukavice i tamo – neočekivano – pronašla 2.400 dolara u kešu i oko osam čekova ukupne vrednosti oko 5.000 dolara (oko 6.880 evra).

Bilo je jasno da je neko – najverovatnije prethodni korisnik auta – zaboravio novac i čekove nakon što je skupljao stanarine. Odmah smo pozvali rent-a-car agenciju i obavestili ih. Sledećeg dana su nas pozvali i – verovali ili ne – tražili da se lično vratimo u kancelariju i predamo pronađeno. Ozbiljno? Tada smo već bili više od 650 kilometara daleko i na odmoru. Rekli smo im jasno: ‘Nećemo trošiti svoje vreme i energiju na problem u kojem nismo ni učestvovali. Auto, čekove i novac dobićete kada ga vratimo – kako je i dogovoreno.’

Čovek čije je to bilo – bio je besan. Doslovno se svađao s nama jer njegov klijent ‘hitno treba’ čekove i keš. Ponuđeno mu je da se nađemo negde u blizini gde se trenutno nalazimo – odbio je. Šteta. Žao nam je. Nastavili smo odmor kao da se ništa nije dogodilo, a sve pronađeno ostavili smo u istom pretincu za rukavice gde smo to i našli.

Na kraju nedelje vratili smo auto, a dočekao nas je isti čovek – pretpostavljam upravnik – koji je odmah rekao: ‘Konačno ste se vratili. Gospodin je sve vreme čekao svoje stvari.’ Ma nemoj. Ako mu je to bilo toliko važno, trebalo je da ih izvadi iz auta kada ga je vraćao – ili bar da nam izađe u susret“, prisetila se jedna žena. „Da sam znala kako će sve to ispasti, možda bih uzela novac, bacila čekove i nikome ništa ne bih rekla. Jer ponekad zaista izgleda kao da nijedno dobro delo ne ceni“, dodala je.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI