Dom za koji vam ne trebaju majstori i pozajmica od banke

Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ćete upaljačem teško uspeti da zapalite sklopljen telefonski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezaštićenu termoizolaciju zato što im je toplo (slama ne predstavlja izvor hrane), a što se nestabilnosti tiče... ova tvrdnja važi jedino u bajci s prasićima.

Dokazan kvalitet

Uostalom, kod nas samo graditelji bez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odbace bilo kakvu mogućnost građenja ovakvih kuća. Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije - mnoge vojvođanske i šumadijske kuće ili kuće istočne i južne Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vraća ih u prvobitno stanje.
Prostorije pre više decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima je formiran plafon vojvođanskih kuća), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pruća i danas su jednako prijatne zimi i leti.

Savršen materijal

Slama je nalažena u savršeno očuvanom stanju u unutrašnjosti egipatskih grobnica - dakle, na suvom ona se ne raspada. Shodno tome, balirana slama korišćena u gradnji objekata može trajati u rasponu koji građevinci u šali određuju kao period od tri nedelje do 9.000 godina, zavisno od načina na koji se gradi i održava.
Testovi su pokazali da kuće od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. Na testu su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdržale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani slamnati zid može da izdrži i cela dva sata! Ovo je pre svega zato što u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, već je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se širi.
Kada se tu doda i nešto veći sloj običnog ili zemljanog maltera (u odnosu na standardne konstrukcije), jasno je da slama ima bolju zaštitu. Međutim, mora se voditi računa da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako praktično postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko želimo da slamom zaptijemo sve spojeve, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova - ta mesta moramo pažljivo obložiti malterom ili premazati protivpožarnim premazima (mada uvek možemo koristiti savremene zaptivne materijale i sredstva).

Otporna na požar 

Zidovi od bala slame zaštićeni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i emisije toplote: u toku dana sakupljaće toplotu i zatim je u toku noći ispuštati u prostoriju, istovremeno se hladeći, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali svežinu sakupljenu u toku noći. Ova osobina doneće velike prednosti u komforu tokom sve dužeg leta, ali osnovna prednost jeste efekat na potrošnju energije. Ovakve kuće su i zdrave: objekti od prirodnih materijala kao što su zemlja, slama ili valjci drže u prostoru gotovo konstantno između 55 i 58 odsto relativne vlažnosti, a za imunosistem čoveka najbolja je vlažnost između 55 i 60 odsto.

Zidove od slame prvenstveno treba malterom zaštititi od uticaja vetra: malterisan zid od slame može izdržati pritisak od 240 kilograma po kvadratnom metru. Opšte mišljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i oštećenjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljujući upravo optimalnoj elastičnosti, ne koncentrišu negativna dejstva sila u jednoj tački, što je osnovni uzrok oštećenja krutih betonskih konstrukcija usled pojačanih vibracija.
Na kraju, koliko košta kuća od slame? Evo proste računice: za objekat od 100 metara kvadratnih potrebno je oko 400 bala slame, a jedna bala košta jedan i po evro. Prilikom zidanja potrebno je znatno manje armature, nema troškova za cement i pesak, nije potrebna dodatna termoizolacija, nema osetljivih završnih radova, a okruženje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI