Otkrivamo vam četiri "Tajanstvene religije", postojale su u različitom dobu, ali sve su imale isti cilj!

TANJUG/ EPA Vassil Donev

 

Religije su nastale iz plemenskih ceremonija koje su primitivni narodi izvodili u mnogim delovima sveta. Dok je u ovim plemenskim zajednicama gotovo svaki član klana ili selo bio iniciran, inicijacija u Grčkoj postala je stvar ličnog izbora. Vodeći članovi religije dostigli su vrhunac svoje popularnosti u prva tri veka. Njihovo poreklo, međutim, seže u ranije vekove grčke istorije.

Etimološki, reč misterija izvedena je od grčkog glagola miein („zatvoriti“), odnosi se na usne i oči. Misterije su uvek bile tajni kultovi u koje je osoba morala biti „inicirana“ (primljena). Inicijat se zvao mistes , uvodna osoba mistagogos (vođa mistes ). Vođe kultova bili su hierofantes („otkrivač svetih stvari“) i dadoučos („ nosilac baklje “).

Konstitutivne odlike misterioznog društva bili su uobičajeni obroci, plesovi i ceremonije, posebno obredi inicijacije. Ova zajednička iskustva ojačala su veze svakog kulta.

Helenski koreni - Dionisiak

TANJUG/ EPA Vassil Donev

U svakom grčkom gradu boga Dionisa su obožavala bratstva i sestrinstva, a takođe i mešovite zajednice. Dionis je bio bog plodnosti i vegetacije, ali naročito vina. Dionizijski festivali pružali su priliku da izađu van svakodnevne rutine. Festivali su obuhvatali ne samo ispijanje vina i bavljenje seksualnim aktivnostima, već i učešće u tako značajnim odlikama grčke civilizacije kao što su horsko pevanje i gluma. U mnogim slučajevima u ceremonijama su mogli da učestvuju samo inicirani. Kao što se pridružio gotovo svaki Grk, inicijacija u kult dionizijaka mogla bi se uporediti sa plemenskom inicijacijom. Čini se da je inicijacija u dionizijačke misterije bio praćen inicijacijom u polni život. Čin stvaranja potomstva, međutim, nikada nije mogao biti u potpunosti odvojen od misli o smrti, tako da su poklonici Dionisa bili svesni mistične zajednice među precima, živom generacijom i budućim članovima zajednice .

Zajednice sekularnih misterija

Društvo iniciranih moglo bi da napusti svoje verske veze i postane samo društveni klub. Ali pošto su se zarekli na tajnost, zajednički obroci i zajedničko piće, Grci i Rimljani su takve klubove smatrali misterioznim društvima; nisu pravili razliku između verskih udruženja i privatnih klubova. Uloga aristokratskih klubova u atinskoj politici bila je veoma važna. 415. PNE dogodio se čuveni misteriozni skandal. Nekoliko aristokratskih društava urotilo se za svrgavanje atinske demokratije. Da bi se založili svi članovi, rečeno je da svi moraju da učestvuju zajedno. Jedne noći članovi društvenih klubova uzeli su čekiće i uklonili genitalije mnogih Hermesovih statua u gradu. Ko god bi napustio zajednički politički cilj, njegovi bivši prijatelji bi ga osudili zbog zločina protiv religije , a mnogi svedoci protiv njega bili bi mu pri ruci. Atinjani su odmah shvatili da se kuje zavera . Nizom teških suđenja zaverenicima je suđeno i svi su prognani iz Grčke.

Orfički

Pored inicijacija u zajednici , postojale su ceremonije za pojedina lica dublje verske "čežnje". Takve osobe su upoređivale sa Orfejom, grčkim junakom sa nadljudskim muzičkim veštinama, koji je navodno bio autor svetih spisa; ovi spisi su se zvali orfičke rapsodije i bavili su se temama poput pročišćenja i zagrobnog života. Moguće je rekonstruisati zajednički obrazac za ove inicijacije pojedinaca, iako orfička „crkva“ nikada nije postojala, a doktrine mnogih malih zajednica individualista varirale su u širokim razmerama.

Izgleda da su mnogi orfi imali snažan osećaj greha i krivice. Oni su verovali da u čoveku postoji božanski deo - njegova duša - ali bila je umotana u telo, a čovekov zadatak je bio da oslobodi dušu od tela. To bi se moglo postići vođenjem orfičkog života, što je uključivalo uzdržavanje od mesa, vina i polnih odnosa .

Posle smrti duša bi bila osuđena. Da je čovek živeo pravedno, njegova duša bi bila poslata na livade blaženih u Elisium ; ali, ako je počinio nedela, njegova duša bi bila kažnjena na razne načine i možda poslata dovraga . Nakon perioda nagrade ili kazne, duša bi se ovaplotila u novom telu. Samo duša koja je pobožno živela tri puta mogla je biti oslobođena ciklusa.

Pitagorejci

Foto: Wikipedia

Orfičko verovanja su osnova pitagorejskoj bratstva, koji cvetao u južnoj Italiji početkom 6. veka p.n.e. Pitagorejci su bili bratstva koja su ponekad imala politički opseg. Njihova glavna dostignuća, međutim, leže u oblastima muzike, geometrije i astronomije.

Otkrili su da se subjekti mogu objasniti brojevima i odnosima. Kombinovanje Orficesatologija (proučavanje poslednjih stvari, posebno smrti i izagrobni život ) svojim otkrićima obogatili su muziku, geometriju i astronomiju sa verskim vrednostima. Prema njihovoj doktrini, prvobitni dom duše bio je u zvezdama. Odatle je pao na zemlju i povezao se sa telom. Dakle, čovek je bio stranac na zemlji i morao je da nastoji da se oslobodi telesnih veza i vrati u nebeski dom duše.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI