Strašne stvari se dešavaju, a da ljudi znaju, slatki porok bi postao gorak!

Poslednjih godina, nekoliko organizacija i novinara razotkrilo je rasprostranjeno korišćenje dečjeg rada, a u nekim slučajevima i ropstvo, na farmama kakaa u Zapadnoj Africi.

Od tog otkrića, industrija postaje sve tajanstvenija, otežavajući novinarima ne samo pristup farmama na kojima se dešava kršenje ljudskih prava, već i bilo kakvo širenje informacija o ovoj temi, a 2004. godine, po nalogu prve dame Obale Slonovače jedan novinar je otet i navodno ubijen, dok su 2010. državne vlasti Obale Slonovače uhapsile su tri novinara, nakon što su objavili članak o korumpiranosti države i povezanosti s kakao industrijom.

Farme kakaa u Zapadnoj Africi opskrbljuju međunarodne gigante što otkriva direktnu povezanost ovih korporacija s najgorim oblicima dečjeg rada, trgovinom ljudima i ropstvom.

U Zapadnoj Africi kakao se uzgaja prvenstveno za izvoz; 60% prihoda od izvoza Obali Slonovače dolazi od prodaje kakaa. S rastom čokoladne industrije tokom godina, raste i potražnja za što jeftinijim kakaom. U proseku, kakao poljoprivrednici zarađuju manje od 2 $ dnevno, što je ispod granice siromaštva. Kao rezultat toga, kakao poljoprivrednici pribegavaju korišćenju dečjeg rada kako bi cene održali konkurentnim.

Deca u Zapadnoj Africi okružena su siromaštvom i većina dece počinje da radi u ranoj dobi kako bi pomogla svojim porodicama.

Neka deca završavaju na farmama kakaa jer im je potreban posao, a krijumčari im obećavaju dobre plate. Druga deca su “prodata” trgovcima ljudima ili vlasnicima farmi, i to od članova porodice koji ne shvataju da će deca biti izložena opasnom radnom okruženju i lišena obrazovanja.

Takođe, trgovci ljudima često kidnapuju decu iz malih sela u susednim afričkim zemaljama kao što su Burkina Faso i Mali, dve najsiromašnije zemlje na svetu. Jednom kada su odvedena na farme kakaa, može se desiti da deca ne vide svoje porodice godinama, ako ne i zauvek.

Većina dece koja radi na farmama je u dobi od 12 do 16 godina, ali novinari su otkrili i decu od samo 5 godina. Osim toga, 40% od te dece su devojčice, a neka deca ostaju da rade nekoliko meseci, dok druga provedu ceo život radeći na farmama kakaa.

Radni dan dece obično počinje u 6 ujutro a završava se u večernjim satima. Neka deca koriste motorne testere za seču stabala.

Druga se penju na stabla kakaa i velikim mačetama režu mahune. Ovi veliki, teški i opasni noževi su standardni radni alati za decu na farmama kakaa koji krši međunarodne zakone o radu i Konvencije Ujedinjenih nacija o uklanjanju najgorih oblika dečjeg rada. Kada odrežu mahune sa stabala, deca ih pakuju u velike vreće, teške više od 40 kg, i nose kroz šumu.

Ali Dijabate, bivši rob na kakao farmi, je rekao: “Neke vreće su bile veće od mene. Trebalo je dvoje ljudi da mi postave vreću na glavu. A ako ne biste požurili, pretukli bi vas.”

Držeći veliku mahunu u jednoj ruci, deca je drugom rukom režu i vrhom mačete otvaraju kako bi došli do zrna kakaa. Svakim potezom mačete, deca se izlažu opasnosti da si odrežu prste ili celu ruku. Većina dece ima ožiljke na šakama, rukama, nogama ili ramenima.

Pored opasnosti od korišćenja mačete, na zapadnoafričkim farmama kakaa, deca su, takođe, izložena poljoprivrednim hemikalijama.

Tropska područja kao što su Gana i Obala Slonovače neprestano se moraju boriti s prekobrojnom populacijom insekata, pa se odlučuju na prskanje zemljišta velikim količinama industrijskih hemikalija. U Gani, desetogodišnja deca, bez ikakve zaštitne opreme rade s opasnim hemikalijama.

Vlasnici farmi koji koriste dečji rad, najčešće deci daju najjeftiniju hranu, kao što su kukuruzna kaša i banane. U nekim slučajevima, deca spavaju na drvenim daskama u malim objektima bez prozora, bez pristupa čistoj vodi ili sanitarnom čvoru.

U školu ne ide 10% dece radnika na kakao farmama u Gani, a 40% u Obali Slonovače, čime se krši Međunarodni zakon o dečjem radu, propisan od Međunarodne organizacije za rad (ILO).

Oduzimanje prava na školovanje ovoj deci ima mnoge kratkoročne i dugoročne posledice. Lišena obrazovanja, deca sa kakao farmi imaju vrlo malo šansi da ikada izađu iz kruga siromaštva.

Do danas, postignut je relativno mali napredak da bi se smanjio ili eliminisao dečji rad i ropstvo u kakao industriji Zapadne Afrike.

U najmanju ruku, postignuto je da ova industrija radi na uklanjanju onoga što ILO naziva “najgorim oblicima dečjeg rada”, što je definisano kao prakse “koje bi mogle naškoditi zdravlju, sigurnosti i moralu dece”, a uključuju upotrebu “opasnih alata” i bilo kakav posao koji “ometa školovanje.”

Oko 1,8 miliona dece na Obali Slonovače i u Gani može biti izloženo najgorim oblicima dečjeg rada na kakao farmama.