Kako su se stara božanstva asimilovala u hrišćanstvo
Religije se od kada je sveta i veka prepliću i utapaju jedna u drugu. Kada je hrišćanstvo stiglo na ove prostore naišlo je na snažnu tradiciju i verovanja naših predaka.
Tanjug/AP
Religije se od kada je sveta i veka prepliću i utapaju jedna u drugu. Kada je hrišćanstvo stiglo na ove prostore naišlo je na snažnu tradiciju i verovanja naših predaka.
Kako bi hrišćanstvo smanjilo otpor stanovništva sa ovih prostora , mnoge elemente stare vere prigrlilo je i prilagodilo svom učenju.
U hrišćanstvu Marija, sestra Svetog Ilije, a u staroj veri Straovila (Oprlija) , Perunova sestra poznatija kao Peruša, što znači grom ili sekira i potiče od od korena reči “pri” što znači “udarati”, “savladati“, odakle je i srpski “prati” zapravo “udarati”, jer se nekad pralo udaranjem u dasku. Peruša je bila i boginje zaštitnica pobratimstva.
Postoji legenda u kojoj Ilija u Ognjena Marija razgovaraju i po kojoj se Marija nada da on nikada neće saznati kada je njegov dan jer bi se tada toliko veselio da bi gromovi tresli zemlju. Ova legenda je starija od samog hrišćanstva na ovim prostorima i govori nam i o verovanju da su grom (Perun) i munja (Peruša) brat i sestra.
Tako da, srećna vam i Ognjena Marija, sestre Ilijine i Dan Boginje Peruše, Perunove sestre.
Pročitajte još: