Naučnici su jednom krenuli na vrh sveta, kada su stigli ugasili su svetlo, ovo su videli i ukopali se!

Dana 24. juna 1893. godine, norveški polarni istraživač i naučnik Fridtjof Nansen krenuo je u istraživanje neistražene zemlje u samom vrhu sveta.

Uzevši sa sobom 12 ljudi, plan je bio da se posebno ojačani brod koji nosi dovoljno zaliha da izdrži u Severnom ledenom okeanu. Zatim bi sedeli tamo i puštali struje da rade svoj posao, gledajući gde će ih led odvesti.

Kada je Nansen prvi put govorio o planu, drugi polarni istraživači nazvali su ga "nelogičnom šemom samouništenja", ali vratio se sa mnoštvom ranije nepoznatih informacija iz Severnog ledenog okeana, od temperatura i slanosti do struja - revolucionarnih za svet za koje vrh planete nije bio ništa drugo do misterija.

Danas nema mnogo prilika za istraživanje zaista velike nepoznanice, gde je deo mapa "ovde budi zmajeve" ispunjen razumnijim opisima poput "ovde budi polje“. Međutim, postoje neki ljudi koji treba da izvedu ovu vrstu istraživanja, ali to moraju da urade po mraku.

Zimi 2010, tim na norveškom istraživačkom brodu Helmer Hanssen isplovio je u Severni ledeni okean i bio je tik uz obalu norveškog arhipelaga Svalbard kada su ugasili svoja svetla, zaronivši u potpuni mrak.

U novoj epizodi od 63 stepena severa , originalnom podkastu NTNU-a, Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju , tim objašnjava kako su se uputili u potpuni mrak arktičke noći i šta su pronašli kad su tamo stigli.

"Kada smo pogledali dole, videli smo kosmičke plave, zelene svetlosti koja je svetlila i treptala i u trodimenzionalnom prostoru, pomalo nalik na kosmos sa svim zvezdama“, Jorgen Berge, polarni morski biolog sa Univerziteta u Tromsou , kaže Nanci Bazilčuk .

"To su bili trenuci kada sam shvatio da se u polarnoj noći Arktika događa nešto vrlo posebno što niko nikada ranije nije ispitivao."