Naučnici grade Zemljinog „digitalnog blizanca“ kako bi pomogli u pripremi za buduće katastrofalne događaje

Naučnici iz Evropske unije pokrenuli su novi program za stvaranje digitalne simulacije cele Zemlje za modeliranje budućih klimatskih trendova i pripremu za potencijalno katastrofalne događaje

budućnost, matriks, tehnologija
budućnost, matriks, tehnologija, Foto: Shutterstock

Naučnici iz Evropske unije pokrenuli su novi program za stvaranje digitalne simulacije cele Zemlje za modeliranje budućih klimatskih trendova i pripremu za potencijalno katastrofalne događaje. Projekat nazvan Destinejšn Earth izuzetno je ambiciozan pokušaj da se pomogne naporima da se postane ugljen-neutralna do 2050. godine, a očekuje se da će trajati narednih 10 godina.

„Destinejšn Earth (DestinE) će doprineti zelenoj pogodbi i digitalnoj strategiji Evropske komisije“, navodi se u saopštenju za štampu .

„Otkrit će potencijal digitalnog modeliranja Zemljinih fizičkih resursa i srodnih pojava poput klimatskih promjena, vodnog / morskog okruženja, polarnih područja i kriosfere itd. Na globalnom nivou kako bi se ubrzala zelena tranzicija i pomogao plan za glavne degradacija životne sredine i katastrofe “.

Da bi stvorili Zemljinog digitalnog blizanca, naučnici će koristiti superkompjutere i sisteme zasnovane na oblaku da bi privukli ogromne količine računarske snage. Razlog zašto je DestinE takav izazov?

Trenutno u svetu nedostaje računara koji imaju sirovu snagu modeliranja da ugoste model Zemlje do rezolucije 1 kilometar (0,6 milje). Stoga se i EU pridružuje digitalnoj trci sa vodećim svetskim velesilama u razvoju superračunara sposobnih za preko milijardu kalkulacija u sekundi (nazvanih računarom sa velikim stepenom). Tome će u velikoj meri pomoći investicija od 8 milijardi evra u superračunare, koja je data u septembru 2020. Razvoj ovog superračunara poklapaće se sa stvaranjem DestinE, koji će za sada biti stvoren na postojećim superračunarima koji će početi da funkcionišu 2021. godine u okviru Evropske digitalne strategije.

Kako se polako razvija, model će se hraniti podacima o posmatranju Zemlje i čovekovih aktivnosti oko nje, gradeći banku informacija koja se neprestano menja. Koristeći ovo, istraživači će moći da pokreću simulacije budućnosti sa određenim parametrima, što će masovno pomoći u borbi protiv klimatskih promena. Nadamo se da bi se politike zaštite životne sredine mogle voditi u simulacijama radi procene njihovog uticaja pre primene, omogućavajući kreatorima politike da odaberu optimalan put.

Takođe će moći da „pomogne u predviđanju i planiranju mera u slučaju uragana i drugih ekstremnih vremenskih događaja“ kako bi umanjio njihov uticaj na ljudsku populaciju u blizini. Čak i u manjem obimu, digitalni blizanac će možda moći da pomogne svakoj osobi koja planira lep vikend.

„Ako, na primer, planirate nasip visok dva metra u Holandiji, mogu da prođem kroz podatke svog digitalnog blizanca i proverim da li će nasip po svoj prilici i dalje štititi od očekivanih ekstremnih događaja 2050. godine.“ kaže Peter Bauer, zamenik direktora za istraživanje u Evropskom centru za vremenske prognoze srednjeg dometa i koinicijator DestinE, razgovarajući sa ETH iz Ciriha .

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi