Na današnji dan počela je operacija koja je trebalo da reši pitanje pobednika u Drugom svetskom ratu

Današnji dan, 22. juna, ima izuzetnu važnost za celu planetu. Pre tačno 79 godina nacistička Nemačka je, 22. juna 1941. godine, napala SSSR, bila je to vojna akcija pod šifrovanim imenom "Operacija Barbarosa". Trupe Adolfa Hitlera su sa više od 150 divizija napale SSSR duž cele granične linije između Baltičkog i Crnog mora. Odmah po napadu nacista i Italija i Rumunija su objavile rat SSSR-u.

Nacistička Nemačka je u zoru 22. juna 1941. godine napala SSSR sa 4.306.800 vojnika, 4.171 tenkom i 4.846 aviona. Sovjeti su imali više tenkova i topova, ali će Josif Vizarionovič Staljin uvideti da je papir jedno, a realnost na terenu nešto sasvim drugo. Moskva će tokom početka sukoba shvatiti da je većina tenkova Crvene armije neispravna, a avioni zastareli. Nemci će, pak, biti iznenađeni brojnošću sovjetskih snaga, jer su verovali da Sovjeti neće biti u stanju da mobilišu toliko ljudstvo.

Hitrelovi vojnici su tokom prve faze invazije na SSSR odneli potpunu pobedu, a konfuzna naređenja iz Moskve o nužnosti kontranapada dodatno su potkopala Crvenu armiju. Nemačka Grupa armija sever, potpomognuta svojim pristalicama u Litvaniji i Estoniji, počeće ubrzano da napreduje prema Lenjingradu tako da je samo tokom prvog dana ostvaren prodor u dubinu od 80 kilometara. Vojni plan vrha Vermahta, oružanih snaga nacističke Nemačke, za jesen 1941. godine sastojao se u završnom napadu na Moskvu.

Znajući za neminovnost opšteg protivničkog napada na glavni grad, Crvena armija je većinu svojih snaga pripremila za njegovu odbranu. U skladu sa odbrambenim planom, počela je izgradnja dve linije odbrane o koje se trebao razbiti nacistički udar. Osnovni deo operacije "Tajfun" (plan za osvajanje Moskve) sastojao se u trostrukom okruženju koje je trebalo da dovede do potpunog uništenja protivnika. Prva faza počinje napadom nemačke oklopne armije na grad Orel.

Prema svim sovjetskim vojnim projekcijama ovaj napad nemačke armije, koja je pre toga učestvovala u osvajanju Kijeva, bio je potpuno neočekivan tako da Hitler postiže potpuni uspeh. Koristeći to iznenađenje, Druga nemačka grupacija napala je grad Brjansku da bi se spojila sa osvajačima Orela i zatvorila okruženje oko sovjetskih armija na južnom području odbrane Moskve.

I na severnom frontu sovjetska armija pred Moskvom trpi teške gubitke. Vermaht postiže gotovo identičan uspeh zatvarajući okruženje oko tamošnjih sovjetskih snaga 10. oktobra 1941. godine. Istoričari tvrde da je nacistički vođa Adolf Hitler napravio dve katastrofalne greške, koje su ga koštale ne samo poraza pred Moskvom, a kasnije i na celom sovetskom frontu, već su dovele do nacističke kapitulacije 1945. godine.

Prva je invazija na Jugoslaviju i Grčku u aprilu 1941. godine - zbog ovih akcija datum napada na SSSR morao je biti pomeren sa 15. maja na 22. jun. To je uticalo na faktor vremena. Već kod Smolenska i Moskve u oktobru 1941. godine počela je tipična ruska jesenja kiša koja je uništila blatnjave saobraćajnice i značajno usporila nemačko napredovanje. Po lepom vremenu nacisti su napredovali od 20 do 40 kilometara u danu, a po kiši maksimalno deset kilometara.

Hitler je čekao pad Lenjingrada i nije želio da odmah zauzme Moskvu. On se bojao bočnog protivnapada Crvene armije iz smera Ukrajine i Baltika, koji bi ga uništio kao što je uništio i Napoleona Bonapartu. Tako je, uprkos protestima celokupnog Generalštaba, nemačka sila stajala kod Smolenska više od 60 dana. Kada je napokon naređen napad početkom jeseni - došla je ruska kiša koja je usporila oklopne jedinice i omogućila Sovjetima da dovuku pojačanja iz Sibira, koja će i odbraniti Moskvu. Nemci su čak slavljenički javili svom vođi 3. decembra da kroz durbine vide tornjeve Kremlja.

Međutim, počeo je sneg, a nemačke komanda bila je previše samouverena, nije predviđeno zimsko ratovanje, pa je mnogo jedinica bilo bez adekvatne opreme. Ruske snage, naviknute i opremljene za zimu, bile su vrlo efikasne, dok je nemačka vojska imala opremu koja je na -20 stepeni Celzijusovih prestajala da radi. Nemački tenkovi i avioni nisu bili konstrusani za takve uslove i stajali su smrznuti. Hitler je bio veoma iznenađen činjenicom da Sovjeti raspolažu sa tolikim brojem tenkova. Sovjetska vojska je 6. decembra pokrenula opštu kontraofanzivu sa oko 100 divizija.

Nemački general Hajnc Guderijan je u svojoj knjizi, pre početka rata, procenio da Sovjeti imaju oko 10.000 tenkova, što je Hitler smatrao smešnim. Hitler je priznao svoju grešku kada je već bilo kasno.

- Da sam mislio da si bio u pravu, ne bih ih (SSSR) nikada ni napao - rekao je Hitler Guderijanu.

Tu nije bio kraj njihovog spora. Guderijan se protivi besmislenim gubicima i traži brže povlačenje, a Hitler ga ubrzo nakon toga smenjuje. Poraz kod Moskve i slom opsade Staljingrada (današnji Volgograd) označili su kraj nepobedivosti nemačke nacističke sile. Ostaće zabeleženo da je Staljin, pošto je uvideo nedostatak oficirskog iskustva u Crvenoj armiji, naredio da iz logora Gulaga budu puštene hiljade visokih i nižih oficira, mada ih je prethodno optužio za izdaju u svojim čistkama - on bez njih taj rat nije mogao da dobije. Osim toga, u najtežim momentima, posle udara nemačke sile, Staljin je dopustio točenje votke na frontu, a dopustio je i da sa vojnicima budu sveštenici, mada ih je prethodno proganjao.

Neuspeh Hitlera na "Istočnom frontu" je bio presudan za njegov poraz, pitanje je kako bi danas izgledala planeta da Sovjeti nisu odoleli udaru nacista.