Kako prepoznati da li neko laže i to samo po zvuku njihovog glasa! Ovo je neverovatno

Ljudi koji govore sa sve većom intonacijom, smanjenim naglaskom na početku svakog sloga i sporijim tempom govora generalno se doživljavaju kao nepošteni , prema novoj studiji u časopisu Nature Komunikejšn . Nakon sprovođenja eksperimenata na 115 ljudi iz različitih zemalja, autori studije zaključili su da ljudi imaju sposobnost da trenutno izgovori laž zasnovanu na ovom melodičnom obrascu, čak i ako se govori na stranom jeziku.

Istraživači su pokušali da otkriju da li se prozodija - koja se odnosi na porast i pad čovekovog govora - može koristiti za određivanje pouzdanosti govora. Tačnije, pokušali su da utvrde da li postoji univerzalni ton za laž i mogu li to slušaoci otkriti ili ne.

Da bi istražili, osmislili su četiri odvojena eksperimenta, od kojih je prvi zahtevao da učesnici koji govore francuski slušaju stotine besmislenih reči koje zvuče slično francuskim rečima i ocenjuju koliko su iskreni ili lažljivi, kao i koliko sigurni, da je govornik bio dobar. Na osnovu rezultata, autori studije primetili su da su slušaoci reči dosledno ocenjivali kao iskrenije i sigurnije ako su imali intonirajuću intonaciju, bile su glasnije na početku reči i izgovarane brže.

U drugom eksperimentu, slušaocima je ponovo predstavljen niz izgovorenih pseudo-reči, ali im je dat određeni kontekst u vezi sa namerom govornika. Na primer, u nekim slučajevima im je rečeno da govornik igra poker i morali su da utvrde da li lažu kako bi blefirali protivnike.

Rezultati su bili u skladu sa rezultatima prvog eksperimenta, jer su učesnici ocenili da su govornici bili iskreniji ako im se glas pridržava istog intonacijskog obrasca i neiskreniji ako im je govor bio sporiji ili su manje naglašavali sredinu reči.

Zatim su istraživači regrutovali govornike engleskog i španskog jezika i otkrili da se njihovi odgovori podudaraju sa odgovorima francuskih učesnika, što sugeriše da govornici različitih jezika povezuju iste obrasce sa laganjem.

Na kraju, autori studije zamolili su učesnike da pokušaju da se prisete nekih ne baš reči koje su čuli. U celini, slušaoci su se mnogo bolje sećali reči koje su izgovorene s neiskrenom prozodijom, što ukazuje na to da se ovaj način govora nekako „iskoči“ protiv tipičnog govora i prirodno privlači veću pažnju.

Na osnovu ovih otkrića, istraživači kažu da ovaj automatski odgovor na prozodiju predstavlja „jedinstvenu slušnu adaptaciju koja omogućava ljudskim slušaocima da brzo otkriju i reaguju na nepouzdanost tokom lingvističkih interakcija“.

Drugim rečima, ako želite da uverljivo lažete , prvo što treba da uradite je da prilagodite ton.