Jermenska baka od 106. godina štitila je svoj dom AKM-om 1990. godine

106-godišnja Jermenka sedi ispred kuće čuvajući je puškom u selu Degh, u blizini grada Goris na jugu Jermenije. Oružani sukobi dogodili su se u obližnjem Nagarno-Karabahu i oko njega, teritoriji u Azerbejdžanu na koju takođe polaže pravo Jermenija. Nagorno-Karabaški rat raselio je stotine hiljada ljudi iz svojih domova.

Ovo je žilava starija Jermenka ovde. Sa oko 10 godina verovatno je preživela masakre u Hamidianu 1894-1896. Tada su, oko 30-te godine, njeni ljudi prošli drugi krug masakra u Jermeniji od strane osmanske vlade (1915-1923). Samo nekoliko godina kasnije, Turci su napali Jermeniju, a rat se završio integracijom Jermenije u uvek tako prijatan Sovjetski Savez. Kada se taj period završio, a stara dama spremna da umre nakon dugog života prepunog nevolja i nasilja, Jermenija se umešala u vrlo krvavi rat sa susedima Azerbejdžanima. 

Dvadesetih godina 20. veka sovjetska vlada je osnovala Autonomnu oblast Nagorno-Karabah - u kojoj je 95 procenata stanovništva etnički Jermensko - u sastavu Azerbejdžana. Pod boljševičkom vlašću, borbe između dve zemlje bile su pod kontrolom, ali kako je Sovjetski Savez počeo da propada, tako je i njegov steg nad Jermenijom i Azerbejdžanom. 1988. godine zakonodavni organ Nagorno-Karabaha doneo je rezoluciju o pridruživanju Jermeniji uprkos legalnom položaju regiona u granicama Azerbejdžana.

Kako se Sovjetski Savez raspadao 1991. godine, autonomna oblast je zvanično proglasila nezavisnost. Između regije izbio je rat između Jermenije i Azerbejdžana, ostavivši oko 30.000 žrtava i stotine hiljada izbeglica. Do 1993. godine Jermenija je kontrolisala Nagorno-Karabah i okupirala je 20 posto okolne azerbejdžanske teritorije. 1994. god. Rusija je posredovala u prekidu vatre koji je od tada ostao na snazi. Kao rezultat sukoba raseljeno je čak 230.000 Jermena iz Azerbejdžana i 800.000 Azerbejdžanaca iz Jermenije i Karabaha.

Puška koju nosi starija jermenska dama nije AK-47 ili AK-74, već AKM.