Evo šta će prvo pasti ako bacite ova dva predmeta, rezultat ovog eksperimenta će vas oduševiti (VIDEO)

Tokom misije Apolo 15, David Skot je ponovo stvorio Galilejev eksperiment na Mesecu. U isto vreme pustio je težak čekić i lagano pero iz ruku. Kako su se ponašale obe stavke i zašto?

Astronom i fizičar Galileo, koji je živeo na prelazu između 16. i 17. veka, jedan od najvećih prethodnika moderne astronomije, takođe je proučavao pojave povezane sa gravitacijom, iako je sam nije razumeo. Jedan od njegovih eksperimenata bio je spuštanje predmeta različitih veličina i masa sa velike visine. Najpopularnije je bilo bacanje dve rakete sa nagnute kule u Pizi - topovske kugle i olovne muškete. Uprkos razlici u težini, trebalo je da padaju istom brzinom.

Šta vi mislite, šta će prvo pasti?

Danas mnogi istraživači i istoričari sumnjaju da li je sam Galileo zaista bacao predmete sa Kosog tornja. Galileo je primetio da na brzinu pada predmeta nisu direktno uticali njihova težina ili veličina, već sile trenja vazduha. Zakon slobodnog pada tela u gravitacionom polju, koji je on formulisao, glasi ovako:

- U homogenom gravitacionom polju, u odsustvu drugih sila, sva tela padaju sa istim ubrzanjem -

To znači da bi - u teoriji - da na Zemlji nije bilo vazduha, i topovsko zrno i pero padali bi istom brzinom. Kako je Galileo došao do ove teorije? Smatrao je prethodno usvojenim principima koje je formulisao Aristotel, koji je otkrio da teži predmeti brže padaju.

Tako je Galileo pretpostavio hipotetičku situaciju sa dva predmeta - težim (recimo 10 kg) i lakšim (recimo 2 kg). Ako oba ova predmeta povežete, na primer užetom, tada bi teoretski teži predmet povukao lakši, a lakši - padajući prema Aristotel sporiji - onaj teži bi kočio. To bi značilo da bi njegova brzina bila negde između brzine pada predmeta od 2 kg i predmeta od 10 kg. Ali to nije moguće, jer bi kombinovani predmet težio ukupno 12 kg, što bi značilo da bi morao brže da padne. Jedino rešenje ovog paradoksa je pretpostavka da predmeti padaju bez obzira na njihovu masu.

Ali da li je to zaista tačno?

Apollo 15 "Razotkrivanje mitova"

Možda se sećate TV programa „Pogromisti mitova“ u kojem je grupa inženjera i naučnika testirala popularne teorije, mitove i hipoteze u prisustvu kamera? Na sličnu ideju došli su naučnici iz NASA-e, koji su projektom Apolon stvorili neverovatnu priliku da dokažu ili opovrgnu Galilejevu teoremu - odleteli su na Mesec.

Oko meseca je gotovo potpuna praznina. Tamo je toliko atmosfere da nije važan nijedan organoleptički eksperiment. Dakle, ako na Mesec ispustiš topovsko zrno i pero, onda bi - prema Galileovoj teoriji - trebalo da padnu istovremeno. NASA je odlučila da to proveri, i šta više - emitujte ovaj eksperiment uživo direktno sa našeg prirodnog satelita.

Misija Apolo 15 je četvrti let na mesec sa ljudskom posadom. Lansiranje se dogodilo 26. jula 1971. godine, a astronauti su na odredište stigli četiri dana kasnije, sletevši 30. jula. Posada je provela 2 meseca na Mesecu, 18 sati. 54 minuta 53 sekunde dok je sa njegove površine sakupljeno 77 kg uzoraka. Misiju Apolo 15 mnogi će možda pamtiti po prisustvu prvog „mesečevog automobila“ u obliku LRV (Lunar Roving Vehicle), koji su astronauti prevalili preko 27,9 km.

David Skott ponovio je eksperiment Galilea na kraju misije, kada su njegovi najvažniji ciljevi, uključujući sa uzorkovanjem i ispitivanjem odela, kao i LRV, su završeni. Astronaut, koji se suočio sa kamerama koje su prenosile događaj uživo, bacio je u ruku geološki čekić težak 1,32 kg i sokoljevo pero, teško između 0,0003 i 0,003 kg.

Pero i čekić su istovremeno pali, što je potvrdilo Galilejeve pretpostavke. Veličina i težina predmeta nisu bitni u okruženju lišenom drugih sila, osim za homogeno gravitaciono polje.