POTRAGA MOŽE DA POČNE Koje tragove je iza sebe ostavila drevna civilizacija i da li bismo ih prepoznali

Možemo li mi sa sigurnošću reći da na Zemlji nekada davno nije već postojala razvijena civilizacija nekih ranijih bića, koja je nestala, bilo svojom krivicom, bilo zbog spoljnih uticaja?

Civilizacija Maja
Civilizacija Maja, Foto: Shutterstock

Ranije civilizacije smo navikli posmatrati kroz materijalne ostatke njihove kulture. Takvi tragovi ranijih društava su u redu ako nas deli samo nekoliko hiljada godina. Ako odemo više miliona, ili stotina miliona godina u prošlost, stvari postanu složenije.

Pitanje je mogu li naučnici pronaći jasan dokaz da je neka drevna civilizacija izgradila relativno kratkotrajnu industrijsku civilizaciju davno pre nas? Možda su se, na primer, neki rani sisari uzdigli na nivo izgradnje civilizacija  pre oko 60 miliona godina. Donekle se možemo osloniti na fosile. Problem je što količina živih bića koji završe fosilizovani jeste veoma mala. Tako bi bilo lako promašiti industrijsku civilizaciju koja je trajala "samo" 100.000 godina, uprkos tome što bi ona trajala 500 puta duže od naše.

Detektiv
Detektiv, Foto: promo

Sa obzirom da bi svi direktni dokazi nakon prolaska tolikih miliona godina već davno nestali, kakvi bi dokazi još mogli postojati. Najbolji način da odgovorimo na to pitanje jeste da pokušamo shvatiti koje bismo dokaze mi ostavili za sobom ako bi ljudska civilizacija propala.

Masovno korišćenje veštačkog đubriva hrani 7 milijardi ljudi, ali isto tako znači da smo promenili životni tok azota na planeti. Budući naučnici bi kao posledicu toga mogli videti azot u sedimentima iz našeg doba. Isto tako naša glad za retkim elementima koji se koriste u industriji bi trebala biti očigledna jednog dana jer daleko više njihovih atoma sada luta površinom Zemlje nego što bi inače. 

Tu je još sva plastika koju koristimo. Studije su pokazale rastuće količine plastičnog smeća  po morskome dnu sve do Arktika. Vetar, sunce i talasi melju velike plastične predmete i ostavljaju mora prepuna mikroskopskih čestica plastike koje na kraju završe na dnu okeana, stvarajući sloj koji bi mogao trajati milionima godina.

Zagađenje
Zagađenje, Foto: EPA

Naučnici koji proučavaju atmosferu tvrde da je nepovratno menjamo sagorevanjem velikih količina fosilnog goriva i oslobađanjem velike količine ugljenika.Te promene će biti vidljive svakom budućem naučniku koji bude hemijski analizirao slojeve stena iz naše ere. 

Uzevši sve ovo u obzir, ako je industrijska aktivnost ranije vrste bila kratkotrajna, možda je nećemo tako lako primetiti. Potrebne su nove, detaljnije motode istraživanja kako bi se pronašli tragovi stvarno kratkotrajnog događaja u drevnim sedimentima. 

Nije nemoguće da na planeti postoje ciklusi uspona i padova industrijskih civilizacija, koje koriste zemljine resurse pre nego što nestanu,  pri tome stvaraju uslove da jednom kasnije nikne neka nova civilizacija.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi