Dojče vele: "Najveći zbeg u istoriji"

 

Iako su brojke alarmantne - nikada nije bilo ovoliko izbeglica, a sve manje ih se vraća u domovine - politika ništa ne preduzima, ukazuje on u tekstu.

Kako je navedeno, svaki stoti stanovnik sveta morao je sve iza sebe da ostavi i uzme samo najpotrebnije, jer je bio prinuđen da beži. Zbog progona, rata i nasilja, ili gaženja osnovnih ljudskih prava. I više od polovine su deca.

To su poražavajući podaci Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), koji su objavljeni povodom Svetskog dana izbeglica. Kako se navodi, u svetu je blizu 80 miliona izbeglih i raseljenih, skoro deset miliona više nego pre godinu dana i više nego ikada ranije.

U tekstu se ukazuje da su ti brojevi i dokaz neuspeha globalne politike.

Nakon kratkog korona-predaha, klimatske promene će verovatno nezaustavljivo voditi ka rastu temperatura, što će opet primorati milione ljudi da napuste svoje domovine.

Sankcije dodatno pogoršavaju već preteške uslove. Sankcije ciljaju elite, ali pogađaju široku populaciju. Prema izveštaju UN, najveći broj izbeglica dolazi iz Sirije i Venecuele. Obe zemlje su pod teškim sankcijama. SAD su u sredu pooštrile sankcije protiv Sirije. U iščekivanju takve odluke, cene životnih namirnica su se drastično povećale, čak i u uporištu pobunjenika, Idlibu. Glad se širi tamo gde već dugo nema rata.

Objašnjenje za to se možda krije u detalju koji je naglasio Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi: već godinama se smanjuje broj ljudi koji se vraćaju u svoje zemlje. Procenjuje se da se devedesetih oko milion i po ljudi godišnje vraćalo u svoje domovine, a danas to čini manje od 400.000 ljudi godišnje.

Svetski dan izbeglica se obeležava dvadeseti put po redu i UNHCR opet predstavlja svoj godišnji izveštaj.

U vreme korone svi ti problemi pali su u drugi plan. Iz dana u dan pratimo brojke koje ilustruju pandemiju, diskutujemo o obavezi nošenja maski i pravilima o odstojanju. Postignut je dogovor i o velikim programima za oživljavanje privrede u industrijskim zemljama.

To pokazuje šta je sve moguće postići odlučnom političkom akcijom. Zašto tako nije i kada je reč o izbeglicama, postavlja se pitanje u komentaru.

U izveštaju UN se jasno naglašava da je Nemačka mnogo učinila za izbeglice. Sa oko 1,1 milion primljenih izbeglica, Nemačka je na petom mestu u svetu.

Ali to što je u međuvremenu najveća opoziciona stranka u Bundestagu upravo desničarska Alternativa za Nemačku, pokazuje da spremnost za prihvat izbeglica ima granice i otkriva politički jaz koji demagozi produbljuju.

Trenutno sve manje izbeglica pronalazi put do Nemačke: tokom maja, u jeku epidemije, u Nemačkoj je podneto tačno 3.777 zahteva za azil, dok je u prvih pet meseci ove godine bilo oko 50.000.

Više od polovine izbeglica utočište traži unutar granica svojih zemalja. Od onih koji zemlju napuste, tri četvrtine ostaju u nekoj od susednih zemalja. Tako je Turska sa 3,6 miliona izbeglica, ispred Kolumbije, vodeća zemlja u svetu kada je reč o prihvatu izbeglica. I to treba pozdraviti, bez obzira na to što vlada u Ankari izbeglice redovno zloupotrebljava kako bi izvršila pritisak na Evropsku uniju, ocenjuje novinar DW.

U komentaru se naglašava da Evropa može i mora mnogo više da učini, kako bi izbeglice bile bolje zbrinute u blizini svojih zemalja. Prema podacima UNHCR, 80 odsto izbeglica živi u regionima u kojima je situacija sa prehranom kritična. Njima mora da se pruži ono najvažnije - perspektiva. To će koštati mnog novca, ali to je dobra investicija, zaključuje se u tekstu DW+ povodom Svetskog dana izbeglica.