Ludački se kockao i rizikovao! Tako je postao prvi čovek koji je pobegao iz Aušvica

Istini za volju, Tadeuš je bio među prvima koji su dopremljeni u logor smrti. Razlog njegovog zatvaranja danas je zaboravljen. U Aušvic je stigao 14. juna 1940. Na ruci su mu istetovirali broj 220.

Tadeuš je znao da tu ne sme da ostane dugo. Ubrzo se sprijateljio sa grupom Poljaka koji su radili kao električari zaposleni u Aušvicu. Petorica su bili pripadnici pokreta otpora i uspeli su da donesu i prošvercuju u Aušvic civilnu odeću i novac za Tadeuša.

Samo nekoliko nedelja po dolasku, 6. jula 1940. godine, Tadeuš Viejovsi je jednostavno išetao iz logora smrti zajedno sa električarima.

Oni su mu pomogli da se ukrca u voz i spasi. Tada su ga poslednji put videli.

Priča je ipak imala tragičan kraj. Električari koji su Viejovskom pomogli da pobegnu, ubrzo su uhapšeni, pretučeni i ostavljeni u logoru. Samo je jedan od njih preživeo i dočekao kraj Drugog svetskog rata.

Što se Tadeuša tiče, njegova greška je bila što se vratio u rodni kraj i godinu dana živeo skrivajući se i tajno viđajući sa porodicom. Godine 1941. nacisti su ga pronašli, poslat je u logor u Jaslu i tamo ubijen.