Agata Kristi, najpoznatiji svetski pisac misterija, ali i sama po sebi je bila enigma za društvo u kome je tada živela!

Dana 12. januara 1976. godine britanska književnica Agata Kristi umrla je u svojoj kući u Volingfordu u 86. godini života. Njene knjige prodate su u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika. Ostala je upamćena kao kraljica zločina, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda kao najbolji krimić svih vremena. Većina njenih knjiga i priča adaptirane su u filmove, a danas, više četiri decenije otkako nas je napustila, predstavljamo vam neke zanimljivosti o njoj.

1. Agata je najprodavaniji autor svih vremena

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata je najprodavaniji autor svih vremena. Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od njenih romana.

2. Nije imala nikakvo formalno obrazovanje

Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u Torkiju, gradu u Ujedinjenom Kraljevstvu u Engleskoj. Za razliku od svog starijeg brata i sestre, koji su otišli u internat, ona je podučavana kod kuće i retko kad je imala priliku da viđa decu svog uzrasta. Vreme je provodila sa kućnim ljubimcima, imaginarnim prijateljima i porodičnim slugama. Ipak, često je isticala da nije bila usamljena i svoje detinjstvo je opisivala kao veoma srećno. Kada je imala 13 godina, počela je da pohađa lokalnu devojačku školu dva puta sedmično, a tri godine kasnije otišla je u Pariz gde je studirala pevanje i klavir. Kao pisac, bila je samouka.

3. Počela je da piše misterije kao odgovor na sestrin izazov

U dobi od 11 godina, Agata je objavila svoju prvu pesmu o električnim tramvajima kao novom svetskom čudu s početka 20. veka. Kao tinejdžerka, pisala je i kratke priče, koje nažalost nisu uspele da priviku pažnju izdavača. Detektivskim romanima počela je da se bavi tek nakon što ju je sestra Margaret izazvala i rekla da ona to nije u stanju. Prvi od njih, Misterija u Stajlsu, u kojem je prvi put predstavila detektiva Herkula Poaroa, nekada pripadnika belgijske policije, Artura Hejstingsa i glavnog inspektora Džapa, konačno je zaintrigirao izdavače ali pod uslovom da izmeni kraj. Od tada pa nadalje, detektivski romani dominirali su njenom karijerom. Inače, za vreme Prvog svetskog rata radila je u bolnici kao medicinska sestra, a potom i u apoteci, što je uticalo i na njena dela: mnoga ubistva izvršena su pomoću otrova. Sa druge strane, nijedno od njih nikada nije počinio jedino batler, a gospođicu Marpl stvorila je prema liku svoje bake.

4. Često je putovala i tako dobijala ideje za svoja dela

Radnje njenih priča većinom se odvijaju u Engleskoj, ali nije da je skroz zapostavila i neka druga mesta. Tokom odrastanja, provela je neko vreme u Egiptu i Francuskoj, a kasnije je putovala širom sveta. Tako je upoznala i svog drugog muža, arheologa Maksa Malovana, a putovanja sa njim po Bliskom istoku dovela su do toga da upravo taj region bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana.

5. U decembru 1926. godine nestala je na 11 dana i skoro svi su za to vreme mislili da je mrtva

Dana 3. decembra posvađala se sa svojim prvim suprugom Arčijem, koji joj je bio neveran, a nešto pre toga, izgubila je majku. Nespremna da se pomiri sa surovom stvarnošću, Agata je napustila svoj dom, a njen automobil je sledećeg jutra pronađen napušten nekoliko milja daleko. Za njom je započeta potraga u koju je bio uključen veliki broj policajaca i volontera, a završena je 11 dana kasnije, kada je pronađena u jednom hotelu na severu Engleske, gde je bila prijavljena pod prezimenom ljubavnice svog muža. Tvrdila je da se ničega ne seća: doktori su ustanovili da se radi o amneziji uzrokovanoj nervnim slomom.