Ovo su najstrašniji eksperimenti ikada! (VIDEO)
Od čuvene priče o Frankenštajnu, popularna kultura prepuna je raznih storija o ludim naučnicima i njihovim jezivim ekspermentima. A najgore je što su neke od njih i istinite!
Profimedia
Kada gledate horor filmove da biste se uplašili zbog nekih strašnih scena, to je jedno. Ali kada se takve stvari zaista dese, onda je nivo jeze koji vas podiđe neprijatno veći.
Predstavljamo vam neke od najjezivijih eksperimenata koji su se zaista desili ili bi mogli u skorijoj budućnosti, kao i koliko je realno da do njih dođe.
1. Pravljenje crne rupe
Kada su fizičari prvi put pustili u pogon Veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u, nekolicina je duboko zadržala dah.
Već godinama cirkulišu priče o tome da ova sprava može da stvori minijaturnu crnu rupu koja bi uništila Zemlju. Godine 2008. bilo je i pobune protiv ove mašine, zbog straha da bi sudaranje atoma moglo da dovede do kraja sveta.
Iako s naučne tačke gledišta ovo deluje veoma diskutabilno, smatra se da ovaj akcelerator ne može da dovede do smaka sveta. Štaviše, bombardovanje Zemlje kosmičkim zracima stvara veću energiju nego ova sprava.
2. Psi-zombiji
Ruski naučnici su 1940. godine objavili snimak odsečene pseće glave koja je nekoliko sati bila živa.
Glava je mrdala ušima, a jezik je oblizivao pseće usne.
Naučnici su tvrdili da mogu da održavaju životinju u životu zahvaljujući veštačkom sistemu za cirkulaciju krvi.
Ali to je bio tek prvi put da su naučnici uradili takav eksperiment.
Godine 2005. američki naučnici su stvorili čopor pasa-zombija.
Psi su brzo ubijani tako što im je ekspresno vađena krv iz organizma, koja je menjana rastvorom kiseonika i šećera.
Tri sata kasnije tim je psima dao transfuziju krvi. Neki psi su pretrpeli trajna oštećenja, ali većini nije bilo ništa. Uspešno su reanimirani.
Zaključak eksperimenta bio je da će na sličan način ubuduće biti moguće spasavati ljudske živote.
3. Kontrola uma
Čuveni eksperiment koji je sprovela CIA pedesetih godina 20. veka, poznatiji kao MK-ULTRA, smatra se najvećim na polju kontrole ljudskog uma.
Korišćenjem raznih droga, lekova i drugim metodama, kontrolisani su umovi raznih osoba. Tokom više od dve decenije CIA je koristila halucinogene, sprečavanje spavanja i elektrošokove ne bi li izazvali savršeno ispiranje mozga.
Sprovedeno je više od 149 istraživanja.
Tokom istrage afere "Votergejt" direktor CIA Ričard Helms naredio je 1973. godine da se dokumenti o ovom projektu unište.
Ipak, neki su sačuvani, a na osnovu američkog Zakona o slobodnom dostupnosti informacija 1977. je objavljeno više od 20.000 stranica ovog programa.
4. Smrtonosne medicinske sestre
Dok je CIA radila na kontroli uma, ispostavilo se da je kudikamo jednostavnije da pitate ljude da li bi nešto učinili.
Psiholog Stenli Milgram je 1963. godine pokazao da studenti Jejla radi da elektrošokovima kažnjavaju ispitanike na zahtev nadležnih.
Psihijatar Čarls Hofling želeo je da vidi koliko se daleko može otići takvom manipulacijom. On je sproveo stravičan eksperiment u kojem je doktor zvao medicinske sestre u noćnim smenama i tražio im da daju duple doze neodobrenog leka pacijentima. "Lek" je zapravo bio bezopasan rastvor.
Ispostavilo se da se 21 od 22 medicinske sestre povinovalo zahtevima doktora, iako je na leku jasno pisalo koja količina je kobna. Sestre su time prekršile i pravilnik bolnice, kojim je zabranjeno da se instrukcije za lečenje primaju telefonom.
Zaključeno je da su one, zapravo, podlegle autoritetu svog nadležnog.
5. Slepi miševi kamikaze
Tokom Drugog svetskog rata američki marinci radili su na projektu dresure slepih miševa za kamikaze.
Stomatolog iz Pensilvanije Lajtl Adams prvi je predložio tu ideju Beloj kući 1942, nakon posete pećinama Karlsbed u Novom Meksiku.
Adams je predložio da se na slepe miševe stavi mala količina eksploziva i iskoristi njihova sposobnost eholokacije. Prema tom planu, slepi miševi naoružani bombama mogli bi da odlete do Japana, slete na tamošnje mahom drvene kuće, a potom da se detoniraju.
Marinci su zbog ove ideje uhvatili na biljade slepih miševa i razvijali eksplozivne naprave koje bi mogli da nose na leđima. Projekat je odbačen 1943. godine, najverovatnije zbog napretka u istraživanju atomske bombe.