Mračni eksperimenti nad zatvorenicima tokom pandemije nije išao u smeru kako je planirano!

Tokom pandemije gripa 1918. godine procenjuje se da je između 20 i 50 miliona ljudi umrlo širom sveta, ubivši oko 2-3 procenta zaraženih.

Za razliku od pandemije COVID-19 kroz koju danas živimo, starosna grupa koju je bolest najviše pogodila bile su mlade odrasle osobe. Ovo je verovatno bilo zbog oluja citokina - gde imuni sistem pretjerano reaguje, šaljući obilje imunih ćelija, što dovodi do upale i nakupljanja tečnosti u plućima. Mladi su bili kontraintuitivno više izloženi riziku od smrti zbog svog robusnog imunološkog sistema, koji bi izazvao ove oluje kao odgovor.

Kao i danas, žurilo se da se što više sazna o bolesti, uključujući kako se virus širio. Tri lekara u Bostonu preduzela su neobične mere kako bi pokušala da saznaju upravo ovo, u studiji koja bi danas bila smatrana isto toliko neetičnom, koliko i nelegalnom.

Dr MJ Rosenau i poručnik JJ Keegan ponudili su zatvorenicima u vojnom zatvoru na ostrvu Deer u bostonskoj luci rizičan posao. Ako bi bili spremni da učestvuju u eksperimentu u kojem bi ih namerno zarazili gripom - i preživeli - bili bi pomilovani i oslobođeni svojih ponekad dugih kazni.

Eksperimentima bi se moglo videti da je nekim zatvorenicima ubrizgano inficirano plućno tkivo bolesnih ili umrlih pacijenata, da im je inficirano tkivo sipalo u oči i prskalo ih u nos i usta zaraznim aerosolima. Drugi bi videli sluz oduzete kritično bolesnim pacijentima i stavljali je u nos i grlo zatvorenika. U drugim delovima ispitivanja eksperimentatori bi uzimali krv bolesnika i ubrizgavali je u zdravu, kako bi videli da li se ona širi infektivnim mikroorganizmima u krvi .

300 zatvorenika je videlo ovu opciju i reklo „prijavi me“ . Da li su zaista znali rizike ili su samo toliko očajnički želeli pomilovanje da su verovali da se rizik isplati, nije jasno. Od ovih dobrovoljaca, 62 su odabrana za učešće u ispitivanjima.

Pored gore pomenute razmene tečnosti, u daljem delu eksperimenata videlo se deset zdravih zatvorenika odvedenih u bolnicu za pacijente koji su umirali od bolesti. Tamo su zamoljeni da stanu nad bolesne i umiruće, nagnu se preko lica i teško udahnu dok izdišu. Samo da bi bili sigurni u izloženost, pacijenti sa gripom kašljali bi zatvorenicima u lice i usta.

Pa ipak, uprkos svemu ovome, nijedan pacijent u eksperimentu nije umro od bolesti - nisu ni oboleli . U stvari, jedina osoba koja se zarazila bio je lekar koji je učestvovao u eksperimentima i koji je umro ubrzo nakon što je dobio zarazu.

Verovatno objašnjenje je da su zatvorenici već bili izloženi bolesti nekoliko nedelja ranije, stekavši prirodni imunitet na nju pre eksperimenta. Pošto su to već jednom preživeli, sada im je u osnovi ponuđeno besplatno pomilovanje - mada sa neobičnih nekoliko nedelja dopuštanja umirućim ljudima da im se nakašljaju u lice ili da jedu sluz pokojnika.