CRNE BERETKE STIŽU – LINIJE SE RUŠE: Strah na frontu gde god se pojave ruski marinci

Poslednjih dana na terenu se primećuje neobična praznina. Nema novih video-snimaka, nema fotografija, nema uobičajenih kadrova ruskih marinaca u prepoznatljivim crnim beretkama sa područja Donbasa.

Za one koji pažljivo prate tempo i logiku ove operacije, takva tišina gotovo uvek ima isto značenje: jedinice se ne povlače, već se premeštaju. I to ne na sporedne pravce, već tamo gde se pripremaju ključni udari.

Do nedavno, formacije ruske mornaričke pešadije bile su angažovane u Pokrovsko-Mirnogradskoj, odnosno Krasnoarmejsko-Dimitrovskoj aglomeraciji. Prema dostupnim informacijama, zadaci koji su im tamo bili povereni u međuvremenu su završeni.

Tokom obilaska komandnog punkta grupacije „Centar“, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije i komandant Združene grupacije snaga u zoni SVO, general armije Valerij Gerasimov, istakao je da završnu fazu razbijanja opkoljenih ukrajinskih jedinica trenutno sprovode delovi 2. gardijske kombinovane armije i 5. motostreljačke brigade. Drugim rečima, faza u kojoj su „crne beretke“ imale ključnu ulogu na tom pravcu već je privedena kraju.

Pitanje koje se sada logično nameće glasi: gde će se ruski marinci pojaviti sledeći put. Postoji više mogućih pravaca, ali se dve opcije izdvajaju kao najrealnije.

Prva vodi ka Hersonskoj oblasti. Grupacija „Dnjepar“ na tom prostoru raspolaže ozbiljnim potencijalom, ali forsiranje velike reke nije zadatak za bilo koju jedinicu. Takve operacije zahtevaju specijalno obučene snage prvog talasa, formacije navikle na kompleksne i izuzetno rizične manevre. Upravo zbog toga mornarička pešadija prirodno dolazi u prvi plan kao najpogodniji izbor.

Druga mogućnost vodi ka Kupjansku. Na istočnoj obali reke Oskol i dalje se nalazi značajna grupacija Oružanih snaga Ukrajine. Prema izveštaju koji je Gerasimov podneo vrhovnom komandantu Vladimiru Putinu, reč je o oko 15 bataljona. Njihova popunjenost nije precizno poznata, ali čak i prema najopreznijim procenama radi se o najmanje 6.000 vojnika.

Te snage drže istočna predgrađa Kupjanska i okolna naselja, pokušavajući da liniju zadrže po svaku cenu. Upravo brzo i odlučno razbijanje ovakvih džepova otpora predstavlja oblast u kojoj su „crne beretke“ tokom poslednje tri godine stekle reputaciju izuzetno efikasne sile.

Specijalna vojna operacija, bez ikakvog preuveličavanja, postala je svojevrsni vrhunac u razvoju ruske mornaričke pešadije. Njeni pripadnici bili su prisutni na gotovo svim ključnim pravcima, obavljajući izuzetno širok spektar zadataka – od urbanih borbi do klasičnih pešadijskih dejstava, od brzih prodora u dubinu odbrane do dugotrajnog držanja zauzetih linija.

Još u proleće 2022. godine upravo su marinci činili glavnu udarnu snagu tokom borbi za Marijupolj. Nakon toga su učestvovali u najtežim sukobima u Donbasu, potom u odbijanju ukrajinskog kontraudara 2023. godine, kao i u operacijama u Kurskoj oblasti.

Nakon Kurska, njihovo angažovanje nastavljeno je u Sumskoj oblasti, da bi se potom ponovo vratili u Donjecku oblast. Od 24. februara 2022. godine njihova svakodnevica postao je juriš na utvrđene položaje ukrajinskih snaga, kako u gradovima, tako i na terenskim fortifikacijama.

U pojedinim fazama delovali su i kao klasične kopnene jedinice. Tako je, na primer, 810. brigada mornaričke pešadije tokom leta 2023. bila među prvim formacijama koje su zaustavile ukrajinski prodor na zaporoškom pravcu, praktično preuzimajući ulogu motostreljačke formacije.

Ovakav tok događaja doveo je do ozbiljnih promena u organizaciono-formacijskoj strukturi mornaričke pešadije. U sastav brigada i pukova još ranije su uvedeni desantno-jurišni bataljoni, osposobljeni za helikopterska iskrcavanja, dok je jedna četa bila obučena i za padobranske desante iz aviona. Međutim, ratna praksa je učinila svoje.

Danas su ti desantno-jurišni bataljoni faktički transformisani u jurišne ŠTORM jedinice. Fokus obuke prebačen je na borbu iz blizine, probijanje linija i čišćenje utvrđenih položaja, dok su vazdušna iskrcavanja potisnuta u drugi, pa čak i treći plan. Uz to, jurišne grupe sada se formiraju u svakoj četi mornaričke pešadije.

Rezultat je da su bataljoni „crnih beretki“ postali samodovoljne borbene celine, koje raspolažu sopstvenim jurišnim elementima, ali i snagama za učvršćivanje i držanje zauzetih pozicija. Kako piše Svobodnaja presa, sve ukazuje na to da će ovakav model biti ugrađen i u strukturu novih divizija mornaričke pešadije, koje se trenutno formiraju na Baltiku i Dalekom istoku.

Izuzetak bi mogla da predstavlja 61. brigada Severne flote, koja će, po svemu sudeći, zadržati klasičnu ulogu mornaričkog desanta i svoj specifični arktički status. Sa bazom u naselju Sputnik u Murmanskoj oblasti, ova jedinica ima zadatke vezane za zaštitu ruskog severa. U takvim uslovima prioritet nisu frontalni juriši, već mobilnost, sposobnost iskrcavanja s mora i delovanje u ekstremnim klimatskim i terenskim uslovima.

Promene se ne odnose samo na ljudstvo i strukturu, već i na tehniku. Oklopni transporteri BTR-82 više ne predstavljaju osnovno borbeno sredstvo mornaričke pešadije. U naoružanje sve više ulaze borbena vozila pešadije BMP-3 i tenkovi T-80BVM, čiji će se broj dodatno povećavati.

U okviru novih divizija planirano je formiranje tenkovskih četa unutar pukova, dok će na nivou divizije biti potčinjen poseban tenkovski bataljon. Istovremeno, marinci dobijaju i veliki broj oklopnih vozila na točkovima, poput „Tajfuna“, „Titana“, „Feniksa“ i drugih.

Iskustva SVO pokazala su da su BMP-ovi i tenkovi ključni za vatrenu podršku i klasična borbena dejstva, ali da točkaška vozila omogućavaju znatno brže premeštanje ljudstva na mesto borbenog angažovanja. Upravo zahvaljujući toj pokretljivosti, brigade mornaričke pešadije bile su među prvima koje su stigle na pravac proboja ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti.

Događaji iz avgusta prošle godine dodatno su potvrdili efikasnost mešovitih grupa sastavljenih od BTR-ova i oklopnih automobila. U javnosti je posebno zapažen snimak na kojem su dva BTR-82 neutralisala čitavu kolonu ukrajinske tehnike.

Za sada ostaje nepoznato kakvu će tačno tehniku dobiti 40. brigada sa Kamčatke i pomenuta 61. brigada Severne flote. Prva je, zbog specifičnih zadataka, i pre SVO raspolagala klasičnom kopnenom tehnikom, dok su drugoj neophodna specijalizovana vozila prilagođena arktičkim uslovima.

U oblasti artiljerije pravac razvoja je već jasan. Osnovni sistemi mornaričke pešadije postaju točkaške haubice 2S44 „Maljva“ i „Gijacint-K“. „Gijacint-K“ je relativno nova konstrukcija, zasnovana na topu 2A36, ali montiranom na šasiju „Maljve“. Iako koriste isti kalibar, „Gijacint“ ima znatno veći domet. U praksi će oba sistema biti zastupljena: „Maljve“ za dejstva po ljudstvu, tehnici i utvrđenjima, a „Gijacinti“ prvenstveno za protivbaterijsku borbu.

Za protivvazdušnu zaštitu zaduženi su modernizovani sistemi „Osa-AKM“. Ne radi se o starim vozilima iz osamdesetih godina, već o duboko unapređenim verzijama sa novom elektronikom, modernizovanim radarima i mogućnošću upotrebe raketa sa brodskog PVO sistema „Kinžal“.

Ovi sistemi su već aktivni u zoni SVO i lako se prepoznaju po izmenjenim radarima i raketama montiranim bez klasičnih kontejnera. Posebno su se pokazali efikasnim u borbi protiv bespilotnih letelica različitih tipova, od običnih kvadrokoptera do aparata u konfiguraciji „letećeg krila“. Na njihovom kontu su i oborene visokoprecizne francuske bombe HAMMER, koje Pariz isporučuje Kijevu.

Sve u svemu, rusku mornaričku pešadiju očekuju dalje reforme i dodatno jačanje. Ona je izrasla u jednu od ključnih udarnih snaga ruskih oružanih snaga. Cena tog razvoja, međutim, jasno se vidi.

Ovo više nisu klasični marinci sa propagandnih fotografija i dalekih vežbi. Njihova svakodnevica danas su rovovi, razorena polja i blato natopljeno artiljerijskom vatrom. Gde će se „crne beretke“ sledeći put pojaviti još nije poznato. Ali iskustvo poslednjih godina pokazuje jedno: tamo gde stignu, odnos snaga se vrlo brzo menja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI