Dečko mi je tražio da u krevetu nosim Partizanov dres, puštam dlake na nogama, zvao me je Zvonko, a zovem se Milica!

Dvadesetsedmogodišnja devojka iz Pančeva bila je deset meseci u vezi sa dečkom koji ju je psihički zlostavljao na najgori mogući način. Nije joj dozvoljavao da se depilira, šminka, pušta kosu, lepo oblači, ukratko, želeo je da, prema njenom sopstvenom priznanju, uništi sve što ima veze sa ikakvom ženstvenošću.

- Mrzeo je moju svilenkastu kosu do polovine leđa. Naterao me je već posle mesec dana da se ošišam do ušiju, a čak me je u par navrata terao da i to malo kose krijem ispod kape ili kačketa. Manikir, kozmetičar, vosak za depilaciju i brijač bili su mi već od prvog dana veze strogo zabranjeni, a lak za nokte kod njega je izazivao gađenje - priča naša čitateljka Milica U, rodom iz Pančeva.

 

Kako kaže, svesna je da je bila u bolesnoj vezi, da je omalovažavana na strahovit način i sputavana u mnogim stvarima, ali njena ljubav prema tadašnjem dečku bila je nepokolebljiva.

- Svideo mi se od trenutka kad sam ga ugledala. Bio je lep kao san, ličio na Bred Pita, a građen kao da ne izlazi iz teretane. Njegov osmeh me je odmah očarao, pričao je sa mnom sa tolikom zainteresovanošću i entuzijazmom da sam odmah znala da je i on osetio privlačnost prema meni. Od te večeri smo bili nerazdvojni, bila sam opsednuta njime. Bukvalno sam razvila zavisnost od njega, njegovog dodira i prisustva, pa mi je svaki momanat daleko od njega izgledao kao pakao. Zato sam pristajala na sve njegove ludorije i sulude zahteve koje je pred mene postavljao, a kojima se nije nazirao kraj. Ne mogu da kažem da nisam bila svesna koliko je bolesno sve što sam radila zbog njega, koliko i dalje osećam grižu savesti i gađenje prema samoj sebi, prema osobi kakva sam postala. Nisam se depilirala mesecima, bilo me je sramota svog izgleda, stalno sam bila potištena i nesigurna, a kratka kosa predstavljala mi je najveći problem - seća se Milica koja je jedne večeri konačno smogla snage i suprotstavila se svom partneru.

- Bili smo kod njega, bila je sredina avgusta i u sobi je bilo jedno 35 stepeni. Ležali smo goli na krevetu, krenuli smo da se ljubimo, a kad su se strasti zagrejale izmolio me je, po ko zna koji put, da obučem dres kluba Partizan u kojem je ponekad spavao i pričao da je nešto najvrednije što ima. Krenuli smo da vodimo ljubav, a malo pre nego što je trebalo da dostigne vrhunac, u zanosu strasti, nazvao me je "Zvonko"! Tada je u meni puklo sve. Sav potisnuti bes koji sam osećala prema njemu izleteo je načistac. Rekla sam mu da je je*eni bolesnik, da ima neki problem u glavi i da je moje je*eno ime Milica! Mislim da se maltene uplašio mog naleta emocija, samo me je ćutke gledao dok sam se oblačila da krenem kući - završava Milica, koja se nakon ovog prećutnog raskida, nikada više nije čula sa svojim bivšim.