Žuta kuća
Printscreen
Žuta kuća

Printscreen

Žuta kuća, Foto: Printscreen

Švajcarac Dik Marti je, podseća poslanik, u svom izveštaju pokušao da opere Albaniju jer je rekao da Albanija navodno nije imala efikasnu kontrolu nad delom teritorije gde je boravila teroristička OVK.

„To nije tačno. Albanija je stvorila OVK, pripadnici njene obaveštajne službe su je kontrolisali, pripadnici albanske vojske su trenirali pripadnike OVK i ubacivali ih na našu teritoriju. Dakle, udruženi zločinački poduhvat Republike Albanije i terorističke OVK koji se zove trgovina organima. Nažalost, Republika Albanija neće biti optužena za to i kroz prste će joj se progledati opstrukcija istine o tome“, konstatuje Drecun.

Ko zataškava slučaj „Žute kuće“

Advokat Goran Petronijević, koji je 1998-1999. radio kao sudija u Peći, smatra da deo odgovornosti za sve što se dešavalo na severu Albanije u to vreme snosi i NATO.

Goran Petronijević

Alo.rs/Masanori Jošida

Goran Petronijević, Foto: Alo.rs/Masanori Jošida

„Teza da NATO nije učestvovao u tome ne trpi logičku proveru. Prvo, to nije moglo da se radi na terenu bez njih a pogotovu od početka bombardovanja i od momenta kad su NATO trupe ušle na KiM. Drugo, da li je moguće da neko može da poveruje da se ovoliko stvari uradi protiv toga da se prikupe dokazi o zločinu trgovine organima i da bude toliko faulova a da NATO ne reaguje? Da li Albanija može da odbije da ekshumira tela na zahtev međunarodne zajednice i da se zvanično uradi forenzika? To je nemoguće“, ističe Petronijević.

Advokat dodaje da su i Albanija, i teritorija Kosova na kojoj je svoje terorističke aktivnosti sprovodila OVK bili pod kontrolom NATO.

Drecun napominje da nema informacije o tome da su NATO strukture učestvovale u ovim aktivnostima ali su, kako ističe, saučesnici u smislu da nisu ništa učinili da to spreče i da se na osnovu raspoloživih informacija privedu pravdi oni koji su odgovorni za to.

„NATO je imao raspoređenih 11.000 ljudi u Albanije pred bombardovanje SRJ. A bivši šef albanske obaveštajne službe ŠIK Fatos Klosi rekao je da je CIA godinama imala kancelarije na KiM. Teško je pretpostaviti da ti operativci CIA nisu znali za ilegalnu trgovinu organima. Ne mora da su učestvovali u tome ali su saučesnici jer nisu dozvolili da istina izađe na površinu, drugo, nisu ništa uradili da sve to zaustave“, obrazlaže dalje parlamentarac.

I sam Marti je, govoreći o razlozima zašto se „Žuta kuća“ nije ranije tretirala, rekao da se na Zapadu ćutalo o tome. Drecun podseća da je ekipa istražitelja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju u Unmika u februaru 2004. izvršila uviđaj na licu mesta u Albaniji, ali da ni Hag ni albansko tužilaštvo nisu nakon toga sproveli nikakvu temeljniju istragu. Albanski istražitelj koji je učestvovao u pomenutom uviđaju požurio je da saopšti kako nisu pronađeni nikakvi tragovi, dok su fizički uzorci prikupljeni na licu mesta kasnije uništeni od strane Haškog tribunala pošto su prethodno fotografisani.

Osam svedoka

U uviđaju je učestvovao i forenzičar Unmika Hoze Pablo Barajbar, kog je, prema saznanjima Drecuna, Specijalizovano tužilaštvo koje je nedavno podiglo optužnice protiv nekolicine lidera OVK sada zvalo da svedoči, ali je on odbio poziv s objašnjenjem da je u ovoj fazi čitav proces osetljiv, iako je verovatnije da se prosto plaši.

Milovan Drecun

Printscreen/ Happy

Milovan Drecun, Foto: Printscreen/ Happy

Drecun napominje da se u izveštajima Unmika pominjalo osam svedoka, Albanaca koji su govorili o tim zločinima. On citira i delove iskaza „svedoka C“ koji je rekonstruisao kako je tekla trgovina organima:

„Kad bi stigle porudžbini za ljudske organe odvodili su ih u Burel gde su čekali na operaciju. Nakon što bi im povadili sve što je vredelo bili su bačeni“.

Isti svedok ispričao je da su od prvo dvoje Srba uzeli samo dva bubrega, dok su kasnije zarađivali 45.000 dolara po žrtvi, te da su isporučivali ljudske organe redovno od ponedeljka do srede komercijalnim letovima za Istanbul.

Hoće li Hag oprati istoriju

Na pitanje hoće li Specijalizovano tužilaštvo u Hagu pozvati te svedoke, Drecun objašnjava da to zasad ne znamo, ali da je srpsko Specijalno tužilaštvo za ratne zločine ranije nekim izjavama kompromitovalo te svedoke, otkrivši njihov identitet.

S druge strane, Srbija ne može mnogo šta da preduzme, imajući u vidu da su materijalni dokazi svojevremeno uništeni u Hagu. Srbija takođe nema pristup, ni na Kosovu, niti u Albaniji, mestima za koje se govori da su moguća stratišta.

„Zato je oko "Žute kuće" priča prilično na klimavim nogama. Specijalizovano tužilaštvo neće da čuje da govori o tome. Po prvoj optužnici protiv Hašima Tačija i ostalih ne vidi se da će biti procesuirani i za ‘Žutu kuću’. Da li će biti kasnije ne možemo da znamo“, kaže poslanik.

Ni Goran Petronijević nije preterani optimista i strahuje da se čitav proces u Hagu ne pretvori u pranje istorije kosovskih Albanaca. Upitan da li je zaključak da epilog slučaja zavisi od Specijalizovanog tužilaštva Drecun kaže da treba videti ko će se sve naći na optužnicama.

„Kad to vidimo i kad vidimo kompletne optužnice i sa kakvim dokazima raspolažu slika će biti jasnija. Ali imam veliku zebnju kako će se ponašati Specijalizovana sudska veća. Možda će Tužilaštvo i da priloži dokaze ali kako će sudije da se ponašaju tu imam veliku rezervu“, rekao je on.