Miloš je ostao na Kosovu i branio svoj dom! Ono što je slušao tokom napada Šiptara otkriva simboliku njegovog postupka!

U našoj prošlosti ima mnogo primera herojskih postupaka, gde su upravo obični vojnici dali ono najmilije u odbrani svoje zemlje - onih koji su svoje živote položili na oltar otadžbine.

Jedan od takvih je svakako i Miloš Ćirković, šumar iz Peći.

Pred njihovim očima oživele su slike iz istorije - brutalnosti Albanaca iz vremena otomanske okupacije, zločini iz balkanskih i svetskih ratova, a još su bili sveže rane iz Titove Jugoslavije i terorističkih napada OVK.

Međutim, Miloš nije bio u toj koloni. Videći šta se dešava, da je nesreća pred vratima, doneo je odluku. On ostaje, ne ide, nikada neće napustiti mesto gde je ugledao svetlost dana, mesto gde su njegovi dedovi i pradedovi pustili svoje korene. Ostao je u svojoj kući. Rešen da je odbrani ili da umre.

Na poziv i pokušaje da ga nagovore da krene odgovarao je:

- Ja ne idem, ostajem. Vi idite, svi ste izdali, svi ste nas prodali.

Bivši šumar i vojnik zabarakadirao se u svojoj kući i nakon toga danima pružao otpor albanskim teroristima koji su u svom krvavom pohodu uništavali sve pred sobom. U tom sukobu uspeo je da likvidira 18 terorista. Bivšem specijalcu situaciju je olakšavalo što je u svom kraju poznavao svako drvo, svaki krš.

 

Uz zvuke gusala koje je puštao u njemu je proradila krv i duh kosovskih junaka, kneza Lazara, Miloša Obilića, ali i Marka Miljanova i velikog Njegoša.

Nakon višednevnog otpora hrabro je poginuo na svom rodnom pragu.

Ostaće upamćen kao jedini srpski vojnik koji je odbio da se povuče sa Kosova i Metohije. Zauvek je ostao u svom gradu, što mu je bila i želja i namera.