Zbog taksi iz Prištine državni vrh spremio plan koji će Šiptarima zadati fatalan udarac!
Osim domaćih pravnih stručnjaka, konsultovani su i strani eksperti kako bi Beograd, u slučaju da se odluči da uđe u arbitražu, dobro pripremio svoju strategiju.
Tanjug/Antonio Russo
Beograd razmišlja da pokrene arbitražu zbog taksa koje je na srpsku robu uvela vlast u Prištini prošlog novembra, čime je prekršila ugovor CEFTA.
Ova opcija je na stolu od 25. februara, kada je isteklo 90 dana od kada je Vlada Srbije poslala formalni zahtev Sekretarijatu CEFTA da se održe direktne konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta. U momentu podnošenja ovog zahteva premijerka Ana Brnabić najavila je pokretanje postupka pred arbitražnim sudom, ukoliko se problem ne reši u roku od tri meseca.
Pročitajte još:
Zasada se ne zna kako bi eventualni zahtev Srbije o pokretanju arbitraže izgledao, niti da li bi u njemu bila i stavka o nadoknadi štete koja je nastala zbog uvođenja taksa. Pitanje je i da li bi to bila akcija samo Beograda, ili udružena inicijativa sa BiH, s obzirom na to da se i ona, kao potpisnica CEFTA, našla na udaru mera Prištine.
Kako kaže Zvonko Gobeljić iz Ekonomskog instituta, CEFTA je pokazala da nema mehanizam da kazni bilo koju članicu zbog kršenja sporazuma, mada se do sada nikada nije dogodilo da neka od članica uvede mere koje se odnose na celu carinsku tarifu.
- U odnosu na sva druga rešenja, najbolje bi bilo da Priština odustane od besmislenih taksa na srpsku robu i, u tom smislu, siguran sam da treba istrajati u diplomatskim aktivnostima i kroz organe Evropske komisije, kao i Svetske trgovinske organizacije izvršiti dodatni pritisak na Albance da prestanu da ruše sve ono što je čitav region dobio kroz funkcionisanje CEFTA sporazuma. Arbitraža je svakako rešenje. Sud će u tom slučaju uzimati u obzir informacije prijatelja suda od strane koja nije uključena u spor.
Pročitajte i ovo:
Gobeljić kaže da je presuda Arbitražnog suda konačna i obavezujuća po strane u sporu:
- Sama arbitraža je dug i neizvestan postupak, a što se tiče naknade štete, Srbija može da je potražuje, ali su realno male mogućnosti da to i ostvari.
Prema rečima Gobeljića, Srbija je ispunila sva pravila CEFTA obraćajući se u novembru Sekretarijatu po pitanju pronalaska rešenja sa uvedenim taksama, a pokazala se racionalnom i u tome što je uključila svoje predstavnike na završnom sastanku zajedničkog komiteta CEFTA u Prištini, gde je pokušala da reši ovo pitanje, ali bez uspeha jer se sastanak završio napuštanjem predstavnika Prištine i Albanije, zbog čega nije bilo kvoruma.
Inače, kada dođe do arbitraže između dve strane koje se nađu u sporu, procedura koja je predviđena CEFTA sporazumom je sledeća: onaj koji zahteva arbitražu, pismeno obaveštava drugu stranu o tome i zatim se određuje arbitražni tribunal koji čine tri člana. Pokretač spora određuje jednog člana koji može biti njen državljanin ili stanovnik, a u roku od 30 dana i druga strana određuje svog člana. Zatim se dva već određena člana dogovaraju o određivanju trećeg člana koji ne može da bude državljanin bilo koje strane u sporu, niti da ima stalno prebivalište na njihovim teritorijama i on postaje predsednik Arbitražnog tribunala.
Kada se formira Arbitražni tribunal, njegova ročišta se, po dogovoru dveju strana, mogu održavati u Stalnom arbitražnom sudu u Hagu, čije se prostorije nalaze u okviru Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali se mnogo češće za ročišta iznajmljuju prostorije u nekim hotelima ili privrednim komorama. Inače, tzv. Kosovo je postalo član Stalnog arbitražnog suda, sa sedištem u Hagu, u oktobru 2016. godine.