Evo kakav su odgovor dobili!

Printscreen

Dečani, Foto: Printscreen

Na stranici “Biser Metohije” osvanula je dirljiva priča o tome kako je jedan predstavnik carske Rusije pre više od sto godina spasio manastir Visoki Dečani od albanskih ruku.

Administratori grupe “Biser Metohije” rekli su da su priču pronašli u knjizi “Dečanske i druge priče” autora arhimandrita mr Alekseja (Bogićevića) i Radmile Mišev.

Priču prenosimo u celosti:

“Posle Balkanskih ratova zapadni deo Metohije je pripao Kraljevini Crnoj Gori i bio je u njenom sastavu sve do ujedinjenja 1918. godine. Međunarodna komisija je trebalo da razgraniči Kraljevinu Crnu Goru i Albaniju, zato što su Velike sile stvorile državu Albaniju 1912. godine. Granica između Kraljevine Crne Gore i Albanije je određivana (i iscrtavana) 1913. godine.

Stanko Bašanović je u vreme određivanja granice živeo u Albaniji i sa albanskim mladićima radio kao nosač geometrijskih sprava, neophodnih Međunarodnoj komisiji za razgraničenje i rad na terenu.

Pričao je čika Stanko da su Albanci donosili bisage pune zlata kako bi potkupili komisiju i Metohiju dali Albancima, ali su članovi Međunarodne komisije bili časni ljudi (u to vreme, članovi međunarodnih komisija nisu bili potkupljivi). Albanski predstavnici vlasti su objašnjavali gde je šta i pričali da je to njihova teritorija od starine. Sve je bilo spremno da se iscrta nova granica.

Da li Srbija treba da prizna Kosovo?

Došli su do jednog mesta, visoko na planini, odakle su u dolini ugledali manastir Visoki Dečani. Čika Stanko je pričao o tome: “Video se manastir kao na dlanu, beo kao labud. Lepote mu se ne možeš nagledati”. Predstavnik carske Rusije je stao i pitao šta je ono dole. Zainteresovali su se i Englezi. Albanci su objašnjavali da je to nešto staro, njihovo, ostalo odavno. Rus i Englez su se samo pogledali.

Kroz dvogled su jasno videli pravoslavni manastir. Čika Stanko je pričao: “Rus kaže: Vraćaj se nazad!” i uđe u dubinu preko 8 kilometara, inače je bilo predviđeno da granična linija prolazi pored samog manastira, a možda bi i manastir ostao sa druge strane granične linije, u Albaniji.”