GLAVNI ČOVEK SAD OTKRIO PLAN Pitanje Kosova se rešava do kraja Bajdenovog mandata

Srbija i tzv. Kosovo treba da se uzdrže od štetne retorike, razgovaraju o pitanju registarskih tablica u Briselu, i ne militarizuju trenutnu situaciju na granici, poručio je u razgovoru za Glas Amerike Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan. 

Eskobar je u intervjuu otkrio da SAD očekuju da preostalih pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to što pre učine i dodao da se nada da će pitanje južne srpske pokrajine biti sveobuhvatno rešeno tokom prvog Bajdenovog mandata, "kako bi se nastavilo sa daljim napretkom".

Eskobar dodaje da je u svakodnevnom kontaktu sa Miroslavom Lajčakom, predstavnikom EU za dijalog Srbije i tzv. Kosova.

- On ima neke odlične predloge, pokušava da obe strane, kada je reč o pitanju registarskih tablica, dovede u Brisel da razgovaraju o održivom rešenju, i postoje neka dobra rešenja, ali na dvema stranama je da se dogovore da razgovaraju o tome, odu u Brisel i razmotre to pitanje. Međutim, mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji KFOR i gde nema potrebe za tim. Tako da bismo, u vezi sa pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana -

Da li je vreme za novi pristup?

Američki diplomata dodaje da je potrebno rešavati mnogo neposrednih pitanja, kao što su pitanja nestalih osoba i energetike - uz naglasak da sve treba da se odvija kroz dijalog, kaže Eskobar.

Tanjug

SAD se zalažu za rešenje zasnovano na međusobnom priznanju dve "zemlje" i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU, ali taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka. Na pitanje da li je vreme za novi pristup Eskobar kaže da je vreme da se obnove napori na dijalogu.

- Dijalogu je potrebna podrška, evropska podrška. Rekao bih da, uz dužno poštovanje prema evropskim kolegama, ljudi u regionu nisu uvek sigurni da ih Evropa želi, tako da Evropa mora da im pošalje poruku da će te zemlje biti članice EU i da će biti članice u nekom razumnom roku. Dijalog Kosova i Srbije je deo tih napora, ali se oni odnose na ceo regionu, uključuju Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, tako da poruka mora da bude javnostima tih zemalja da će biti deo Evropske unije.

Eskobar je upitan da li misli da će tzv. Kosovo i Srbija uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata Bajdenove administracije, a on je odgovorio potvrdno:

- Nadam se, jer treba da krenemo da rešavamo druga pitanja, a to su kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija celog regiona.

"Srbija je već okrenuta Zapadu, ali..."

Eskobar je govorio i o uticaju Rusije i Kine u Srbiji, kao i o temi okrenutosti naše zemlje Zapadu.

- Rekao bih da je Srbija dobar partner, u mnogim oblastima, u saradnji agencija za sprovođenje zakona, u nekim inicijativama u domenu migracije… Oni tesno sarađuju sa nama na mnogim pitanjima, mnogim regionalnim i bilateralnim pitanjima, a takođe su i ekonomski pokretač celog regiona i otvoreni su za ekonomsku integraciju sa ostakom regiona. I predsednik Vučić nas uverava da, dok napreduje sa inicijativom Otvoreni Balkan, otvoren je za saradnju. Tako da pitanje nije da li se Srbija kreće bliže zapadu, jer 70 ili 80 odsto njene ekonomije je vezano za zapad, veći deo srpske dijaspore je na zapadu, većina investicija dolazi sa zapada... pitanje je da li može da javnost uveri da je to činjenica. Deo problema je što ljudi ne razumeju da Rusija ne investira u Srbiju, Rusija ne daje Srbiji humanitarnu pomoć, nisam siguran da Kina u investicijama nudi takav kvalitet kao mi. Srbija ne može da sedi na dve stolice, ali mislim da je kulturno, ekonomski, društveno… ona već napravila izbor i na nama je da pomognemo da krenu u tom smeru na konkretne načine, kroz članstvo u EU.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI