Trgovci ljudima žrtve teraju na prosjačenje, prostituciju i krađu
Shutterstock/Yupa Watchanakit

 

 

Od početka godine do septembra u našoj zemlji identifikovane su 32 žrtve trgovine ljudima, podaci su Centra za zaštitu ovih žrtava u okviru nadležnog ministarstva.

Maloletnih žrtava bilo je devet i reč je o devojčicama.

Njih četiri bile su žrtve seksualnog iskorišćavanja, dve radne eksploatacije, dve su bile prinuđene na brak i jedna je bila prinuđena na vršenje krivičnih dela.

U susret Evropskom danu borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobra, pokrenuta je digitalna platformu za srednjoškolce – „Kako da se zaštitiš od trgovine ljudima”, kako bi mladi prepoznali rizik i sačuvali se.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

 

U Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana, deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, saopštile su organizacije „Atina” i Centar za prava deteta.

„Cilj nastanka platforme jeste da se mladi, koji i jesu u povećanom riziku da postanu ove žrtve, direktno informišu o tome kako da prepoznaju te rizike i kako da se zaštite”, navodi se u saopštenju.

Zbog toga, objasnile su organizacije koje sprovode ovaj projekat, osmišljena je platforma koja sadrži odgovore na najvažnija pitanja o trgovini ljudima, uputstva o tome kako se sačuvati i prevazići predrasude koje prate ovaj problem.

Platforma je rezultat višemesečnog zajedničkog rada na projektu „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope.

Poslednji slučaj trgovine ljudima u našoj zemlji otkriven je prošle nedelje kada je policija uhapsila tri osobe zbog sumnje da su od decembra 2014. do hapšenja terali na prosjačenje muškarca sa invaliditetom. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana J. S. (50), kao i njegovom sinu J. S. (25) i snaji M. Ž. (25), koji se terete da su izvršili ovo krivično delo. Osumnjičeni su na saslušanju u tužilaštvu negirali krivicu. U Višem tužilaštvu u Beogradu iskaz bi narednih dana trebalo da da i oštećeni, nakon čega će se znati dalji tok ovog postupka.

AP/Ronald Zak

 

Prema nezvaničnim saznanjima, otac, sin i snaja ispričali su na saslušanju da je muškarac sa invaliditetom živeo sa njima kao član porodice od 2009. tvrdeći da ga nisu terali da prosi, već da je to bio njegov stil života. Tretirali su ga, navodno, kao člana porodice, imao je svoju sobu, svoj automobil, čuvao je pse. Tvrde da je on prosio i pre nego što je došao da živi kod njih i da ga nisu oni nagovarali na to. Rekli su da im je povremeno davao po 2.000 dinara, kako bi učestvovao u kućnom budžetu.

Sa druge strane, policija je nakon njihovog hapšenja saopštila da su osumnjičeni koristili teške životne prilike muškarca, da su ga eksploatisali i bez obzira na vremenske prilike terali da prosi na prometnim raskrsnicama u Beogradu, šest dana u nedelji i dnevno im predaje najmanje 100 evra.

Trgovina ljudima se javlja u više oblika: kao radna eksploatacija, prinudni rad, prinudni brak, prinudno prosjačenje, teranje na vršenje krivičnih dela, prinudna prostitucija, trgovina organima, korišćenje u oružanim sukobima… Ovo krivično delo podrazumeva kupovinu i prodaju neke osobe radi njenog iskorišćavanja do kojeg dolazi usled upotrebe sile, pretnje, prevare, zablude, zloupotrebe ovlašćenja, zloupotrebe teškog položaja, otmice...

Foto: TANJUG/ JAROSLAV PAP

 

Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da je reč o trgovini ljudima i ne može predstavljati okolnost koja isključuje postojanje ovog krivičnog dela. Nezaposlenost, socijalna isključenost, diskriminacija, nasilje, siromaštvo… neki su od mnogobrojnih faktora koji utiču da neko postane žrtva trgovine ljudima.

U Centru za zaštitu ovih žrtava navode da je ovo teško krivično delo društveni fenomen koji ima uticaj na skoro čitavu planetu.

„Kada taj isti problem ne pravi razliku između razvijenih i zemalja u tranziciji, poput najgore epidemije pogađa milione dece, žena i muškaraca, a sa druge strane donosi milijarde dolara profita kriminalcima širom planete, kada 21. vek uveliko teče, a i dalje se čuju fraze poput ropstva, prinude, trgovanja organima, onda moramo imati u vidu da se u borbu protiv trgovine ljudima moraju uključiti svi raspoloživi društveni resursi i alarmirati celokupna međunarodna zajednica”, navode u centru.

Naglašavaju da žrtve trgovine ljudima nemaju slobodu kretanja i slobodu izbora jer su joj negirana sva ljudska prava.

„Trgovina drogom, oružjem i ljudima su tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti. Velika materijalna korist, minimalni troškovi i mali procenat osuđenih trgovaca ljudima predstavljaju značajne parametre koji opredeljuju mnoge kriminalce i organizovane grupe da se bave ovim nezakonitim aktivnostima”, napominju u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Kazne od tri do dvanaest godina

U zakonu piše da ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugu osobu, a u cilju eksploatacije njegovog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili zbog korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina, javlja Politika.

Razlike sa nedozvoljenim prelaskom državne granice

Kroz svakodnevnu praksu, najčešće se javlja problem razlikovanja trgovine ljudima sa srodnim krivičnim delom „nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi”.

Cilj krijumčarenja je ilegalno prebacivanje ljudi preko državne granice i uvek podrazumeva pristanak odnosno saglasnost krijumčarene osobe. Jedna od osnovnih razlika je da krijumčarenje preko granice podrazumeva postojanje želje ilegalnog migranta da pređe granicu, od čega može odustati u svakom trenutku, dok žrtva trgovine ljudima najčešće nema takvu mogućnost. Takođe, osobe koje žele ilegalan ulazak u drugu zemlju najčešće prve kontaktiraju krijumčare migranata, dok trgovci ljudima na razne načine regrutuju žrtve stupajući prvi u kontakt sa njima. Krijumčareni migranti su posle prelaska državne granice slobodni, a žrtve trgovine ljudima nisu.

Komentari (0)

Loading