Od odlazaka pojedinaca iz Srbije na sirijsko ratište, preko napada ispred iste ambasade u junu 2024. godine, do najnovijeg krvavog incidenta, nameće se pitanje da li su raniji slučajevi ostavili posledice koje se osećaju i danas. Ipak, za sada nema javno potvrđenih dokaza da su svi ovi događaji povezani u jedinstvenu organizacionu mrežu.

nn

Dario N. (17) iz okoline Šapca krenuo na put koji se završio tragedijom

Prema nezvaničnim navodima, Dario N. (17) iz okoline  Šapca krenuo je iz svog mesta u Šabac kako bi se ošišao, a potom nastavio put ka Beogradu. Nakon što se javio majci, ubrzo je postao nedostupan, a porodica je prijavila njegov nestanak.

Prema informacijama, istražitelji proveravaju njegovo kretanje u satima koji su prethodili napadu. Pominje se i da je prethodnog dana primećen u jednom tržnom centru na Karaburmi, kao i nezvanična informacija da je kasnije svratio do privatne kuće u Borči. Međutim, nema javno potvrđenih dokaza da je na toj adresi održan sastanak sa ekstremistima ili da je kuća povezana sa napadom.

Napad se dogodio 28. oktobra, oko 15 minuta posle ponoći, ispred Ambasade Izraela u Beogradu. Prema saopštenim informacijama, maloletnik je sa dva noža nasrnuo na pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu, uzvikujući „Alahu akbar“.

Žandarm je u samoodbrani upotrebio službeno oružje i usmrtio napadača. Tom prilikom zadobio je posekotinu na licu.

Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić izjavio je da su bezbednosne službe pratile mladića i da je, prema dosadašnjim saznanjima, bio pristalica takozvane Islamske države.

– Naša služba ga je pratila. Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i simbole te organizacije – rekao je Dačić.

Nakon napada proglašen je najviši, crveni stepen opasnosti od terorizma, uz pojačano prisustvo policije na važnim lokacijama.

Prema navodima, Dario N. je ranije deportovan iz Nemačke zbog radikalnih islamističkih objava na društvenim mrežama. Sve okolnosti njegovog boravka u inostranstvu, kao i eventualni kontakti sa drugim osobama, potrebno je utvrditi kroz istragu.

dd

Bosuta kod Aranđelovca: Porodica koja je otišla u Siriju

-Jedan od slučajeva koji je ranije privukao pažnju javnosti dogodio se u selu Bosuta kod Aranđelovca. Policija je 2013. godine, tokom pretresa kuće porodice P., pronašla oružje i municiju. U javnosti su se potom pojavile sumnje o vezama pojedinih članova porodice sa radikalnim islamističkim krugovima i ljudima koji su odlazili na sirijsko ratište, naveo je naš sagovornik.

Godinu dana kasnije objavljeni su navodi da su Goran P. i njegova supruga Mirjana P. otišli u Siriju i priključili se takozvanoj Islamskoj državi, poznatoj kao ISIS.

-Njihov slučaj postao je jedan od primera odlazaka ljudi iz Srbije na ratišta na Bliskom istoku i pridruživanja ekstremističkim formacijama. Takvi odlasci otvorili su pitanje načina na koji se radikalne ideje šire, kako pojedinci dolaze u kontakt sa ekstremističkim krugovima i da li se znaci radikalizacije mogu prepoznati pre nego što prerastu u ozbiljnu bezbednosnu pretnju- tvrdi naš sagovornik.

 On  dodje da ipak, sama činjenica da su različiti slučajevi povezani sa istom ideologijom ne znači da su njihovi akteri bili deo iste grupe ili da su međusobno sarađivali.

Mladenovčanin Salahudin ranio žandarma samostrelom

U junu 2024. godine dogodio se prvi napad na pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu.

Miloš Žujović, rođen 1999. godine u Mladenovcu, a kasnije nastanjen u Novom Pazaru, ranio je pripadnika Žandarmerije Miloša Jevremovića samostrelom u vrat. Žujović je koristio versko ime Salahudin, a događaj je okarakterisan kao teroristički napad.

nm

Jevremović je u samoodbrani upotrebio službeno oružje, a napadač je preminuo od zadobijenih povreda. Istraga tog slučaja bavila se, između ostalog, ideološkom pozadinom napada i mogućim vezama napadača sa radikalnim islamističkim krugovima.

Dve godine kasnije, ista lokacija ponovo se našla na meti napadača koji je, prema navodima nadležnih, bio pod uticajem ideologije Islamske države. Ta činjenica ponovo je skrenula pažnju na bezbednosne rizike povezane sa radikalizacijom pojedinaca.

Kako ekstremistička propaganda pridobija mlade

-Radikalizacija ne mora da počne neposrednim kontaktom sa pripadnicima ekstremističke organizacije. U pojedinim slučajevima prvi korak može biti internet, gde se šire propagandni sadržaji, veliča nasilje i nude jednostavna objašnjenja za lične ili društvene probleme – išozorava naš sagovornik i dodaje:

-Posebno ranjivi mogu biti pojedinci koji se osećaju usamljeno, odbačeno ili nezadovoljno svojim položajem. Ekstremistička propaganda može da im ponudi privid pripadnosti grupi, osećaj važnosti i predstavu da učestvuju u navodnoj misiji – upozorio je naš sagovornik.

Ponavljanje istih poruka i kontakti sa istomišljenicima mogu doprineti sve radikalnijim stavovima, a nasilje se u takvom okruženju ponekad predstavlja kao opravdano ili čak poželjno.

Društvene mreže mogu poslužiti za širenje propagande i uspostavljanje kontakata, dok se komunikacija u zatvorenim grupama ponekad koristi za učvršćivanje ekstremističkih uverenja. Međutim, praćenje određenih profila ili posedovanje simbola samo po sebi ne dokazuje da je neko vrbovan, da je deo terorističke organizacije ili da je učestvovao u pripremi napada.

Za takve zaključke neophodni su konkretni dokazi o komunikaciji, uticaju, dogovorima i eventualnim pripremnim radnjama.

Da li je Dario N. delovao sam ili mu je neko davao instrukcije?

Jedno od ključnih pitanja u istrazi jeste da li je maloletnik samostalno doneo odluku da napadne žandarma ili je neko uticao na njega, podsticao ga na nasilje ili mu davao instrukcije.

Prema dosad javno dostupnim informacijama, nema potvrđenih dokaza da mu je neko naredio napad ili da je bio deo organizovane grupe. Ipak, istražitelji treba da utvrde sa kim je komunicirao, da li je nekome govorio o svojim namerama i da li je imao kontakte sa osobama koje promovišu ekstremizam.

Analiza elektronskih uređaja, profila na društvenim mrežama i komunikacije mogla bi da pruži odgovore na pitanja o njegovim kontaktima i događajima koji su prethodili napadu.

Za sada se ne može pouzdano zaključiti da postoji veza između slučaja iz Bosute, napada Miloša Žujovića iz 2024. godine i najnovijeg napada u Beogradu. Sličnosti u ideološkoj pozadini jesu razlog da se slučajevi posmatraju u širem bezbednosnom kontekstu, ali ne predstavljaju dokaz o zajedničkom planu ili organizaciji.

Može li se „seme zla“ zaustaviti pre nego što preraste u nasilje?

Slučajevi iz Bosute, napad iz 2024. godine i najnoviji incident ponovo su otvorili pitanje kako prepoznati radikalizaciju i sprečiti da ekstremistička propaganda preraste u nasilje.

Posebno je važno utvrditi koji su signali bili poznati nadležnim službama, da li je bilo moguće ranije prepoznati konkretnu opasnost i da li je osumnjičeni imao kontakte koji bi mogli da ukažu na pripremu napada.

Istovremeno, neophodno je razlikovati radikalne stavove od konkretnih pripremnih radnji i ne pripisivati odgovornost čitavim zajednicama zbog postupaka pojedinaca.

Istraga najnovijeg napada trebalo bi da rasvetli kretanje Darija N., njegovu komunikaciju i eventualne veze sa drugim osobama. Tek na osnovu dokaza moći će da se utvrdi da li je delovao samostalno ili je iza napada stajao širi krug ljudi.