Besmrtnost je ipak moguća?!

Najnovije istraživanje, međutim, ukazuje na to da bi mogle da postoje crne rupe koje bi mogle da nam donesu određeni oblik večnosti. One bi obrisale, tačnije uništile čitav prethodni život osoba koje bi u njih upale, i zarobile ih u paralelnom univerzumu sa beskonačnim brojem mogućih budućnosti.

To je zato što univerzum "sa druge strane" ne bi bio uređen pravilima uzroka i posledice koja važe u našem sistemu.

Matematičar Piter Hinc sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju došao je do tog otkrića pomoću proračuna baziranih na tačno određenom tipu crnih rupa sa električnim nabojem.

U stvarnom svetu, naša prošlost određuje našu budućnost i ovaj determinizam vlada zakonima fizike. To znači da fizički zakoni u našem univerzumu dozvoljavaju postojanje samo jedne izvodljive budućnosti.

Primera radi, kada bi naučnici znali kako je tačno nastao svemir, mogli bi teorijski da izračunaju šta će sve da se dogodi do smrti svemira i kraja vremena.

U Rajsner-Nordstrom-de Siter crnim rupama, međutim, ovaj determinizam prestaje da važi.

Kada bi se svemirski putnik "stropoštao" u ovu vrstu relativno benignih crnih rupa, postoji mogućnost da bi preživeo. A ako bi uspeo da izbegne singularnost crne rupe, našao bi se u različitoj vrsti univerzuma, sa druge strane crne rupe.

Nije poznato šta bi se dalje dešavalo, s obzirom na to da više ne bi bilo uzročno-posledičnog sistema. Ishod bi najverovatnije bio takav da bi prošlost, sadašnjost i budućnost postojali istovremeno. Hinc je inače proučavao nerotirajuće crne rupe koje u okviru horizonta događaja imaju Košijev horizont, mesto na kojem prošlost prestaje da determiniše budućnost.

Današnji fizičari smatraju da nijedna osoba ne bi mogla da prođe Košijev horizont iz jednostavnog razloga što to ne bi preživela. Za vreme kretanja ka ovoj tački, vreme bi počelo da usporava, a putnik bi se na jednom mestu našao sa česticama svetlosti, izuzetno snažnim gravitacionim talasima i svim ostalim što bi crna rupa privlačila u tom trenutu.

Ipak, doktor Hinc tvrdi da su Rajsner-Nordstrom-de Siter crne rupe izuzetak.

- Naravno da nijedan fizičar neće da ode tamo da to proveri. Reč je o matematičkom pitanju. Ipak, ovaj problem ima i fizičke, pa gotovo i filozofske implikacije, zbog čega me je privukao - objasnio je Hinc.

- Ima nekih tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina koja su izuzetno glatka, bez anomalija, bez plimskih sila koje se kreću u beskonačnost, gde se sve savršeno dobro odvija prema Košijevom horizontu. Posle toga, sve prestaje da bude jasno - dodao je on.