ispiranje zlata
Foto: Privatna arhiva/Priče sa dušom

Živorad (54) i Miloš Jovanović (27), otac i sin, dvojica od 11 ispirača koliko ih ima u udruženju Zlatno runo otkrivaju za Priče sa dušom da je, pored osećaja za deo reke gde treba početi ispitivanje, potrebno imati i alat za ispiranje, a pre svega snagu, volju i želju da se nauči nešto novo, sačuva tradicija i, naravno, pronađe zlato.

"Ispirač mora dobro da poznaje odredište na kojem radi, da zna da li tu ima kvarca, magnetita, liskuna ili pirita. Sve je to potrebno razlikovati da ne bi našao mnogo sjajnog materijala, takozvano lažno zlato, listiće koji lepo izgledaju, ali ništa ne vrede".

"Ja sam počeo sa 15 godina da ispiram zlato, a moj sin tek sa 23, jer je zbog studiranja bio odsutan iz Kučeva", priča Živorad.

„Od alata imamo lopatu, kramp, pradedin vešeraj, ispitak, kojim ispitujemo, ovčje runo i vrg, kojim sipamo vodu. Danas smo obuli čizme jer je voda nadošla, dok leti često radimo bosi“, rekao je mladi ispirač Miloš.   

„U udruženju trenutno imamo samo muškarce, a pre nekoliko godina bila je i jedna žena. Ovo je fizički posao i nije lako sakupljati materijal iz reke, bacati ga na sito, sejati i ispirati.“


Za ispiranje zlata potrebna je dozvola resornog ministarstva, a svi ispirači u udruženju Zlatno runo imaju godišnju dozvolu za ispiranje zlata iz pritoka reke, za šta plaćaju taksu.

„Sa dozvolom imamo pravo da odemo na reku i njene pritoke i da ispiramo. Jedino smo uslovljeni vremenskim prilikama, a reku ne izlazimo kad je nabujala, niti kad je zamrznuta. Proleće i leto su najprijatnija godišnja doba za ispiranje.“ 

Miloš je sa još jednim momkom u udruženju među najmlađim članovima, a na pitanje kako njegova generacija reaguje na hobi kojim se bavi, odgovara:

„Većina me prvo pita kako se taj posao radi, a kad im objasnim, naredno pitanje je vezano za zaradu. Međutim, kada čuju da ja ovo radim da bih se odmorio od primarnog posla, odnosno da bih malo izašao u prirodu i proveo vreme van kuće, i još kad kažem da mi nije najbitnije da uvek nađem zlato, tada mnogi izgube interesovanje za ispiranje“, iskren je Miloš.

Njegov otac Živorad dodaje da njihova porodica ne živi od potrage za zlatom, ali da su zaljubljenici u taj posao, dok su s druge strane, njihovi preci i te kako lepo zarađivali.

„Drugačija su bila vremena i tokovi reka. Lokaliteti su bili bogatiji zlatom. Moj deda i njegova porodica su mogli od zlata ne samo dobro da žive, već i da od zarade kupe stoku i sakupe novac za ženidbu.“

Najveći grumen zlata koji je pronađen u Voluji i Brodici imao je 9,7 grama. 

Inače oni i turistima koji dođu u Kučevo pokazuju kako teče proces ispiranja zlata, a neki već i za sat vremena savladaju tehniku, piše sajt Priče sa dušom.

     

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading