Ipak, predlog još nije stigao do vlade, jer unutar vladajuće koalicije ne postoji saglasnost o tome kako bi reforma trebalo da izgleda.

Merc je na Danu nemačkih poslodavaca u Berlinu, 13. oktobra, ocenio da je promena zakona odavno trebalo da bude sprovedena. Kao primer naveo je fabriku koju je posetio, u kojoj zaposleni rade po 12 sati u smeni, tri dana nedeljno.

Prema njegovim rečima, radnici su mu objasnili da im takva organizacija omogućava više slobodnog vremena u kontinuitetu, koje mogu da provedu sa porodicom.

Rad duži od osam sati nije eksploatacija, već može da bude dobra prilika i za kompanije i za zaposlene da fleksibilnije organizuju radno vreme - poručio je Merc.

Zakon star više od jednog veka

Nemačka trenutno ima zakonsko ograničenje od osam sati rada dnevno. Radni dan može da traje najviše deset sati, ali samo pod uslovom da se u periodu od šest meseci, odnosno 24 nedelje, u proseku zadrži osmočasovno radno vreme. Između dve smene zaposlenima mora da bude obezbeđeno najmanje 11 sati odmora.

Ovaj sistem zasnovan je na zakonu koji je na snazi od 1918. godine, a vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD ranije se dogovorila da razmotri prelazak sa dnevnog na nedeljno ograničenje radnog vremena.

Ukoliko bi dnevno ograničenje bilo ukinuto, a ostala obavezna pauza i odmor između smena, radni dan bi, prema analizi Fondacije Hans Bekler, mogao da traje i do 12 sati i 15 minuta.

Međutim, nacrt koji je Ministarstvo rada pripremilo u junu predviđa nešto drugačije rešenje. Osmosatni radni dan ostao bi pravilo, dok bi duže radno vreme bilo moguće samo ako se poslodavci i sindikati o tome dogovore kolektivnim ugovorom. Predviđeno je i da se posebnim pravilima zaštiti zdravlje zaposlenih, uz ograničenje prosečnog radnog vremena na 48 sati nedeljno.

Poslodavci i sindikati na suprotnim stranama

Predlog Ministarstva nije zadovoljio ni poslodavce ni sindikate.

Predsednik Saveza nemačkih poslodavaca Rajner Dulger ocenio je da nacrt pokazuje preveliko nepoverenje prema kompanijama i zaposlenima. Jedan od glavnih prigovora poslodavaca jeste to što kolektivni ugovori obuhvataju tek oko polovine zaposlenih u Nemačkoj, pa bi veliki broj radnika ostao izvan mogućnosti koje bi reforma donela.

Sindikati, s druge strane, odbacuju promenu. Predsednica Saveza nemačkih sindikata Jasmin Fahimi smatra da poslodavcima nije prvenstveno stalo do boljeg usklađivanja poslovnog i porodičnog života, već do veće kontrole nad radnim vremenom zaposlenih.

Posebno upozoravaju na moguće posledice po zdravlje i bezbednost radnika. Fondacija Hans Bekler navodi da je rizik od nesreće na poslu ili tokom povratka kući nakon 12 sati rada dvostruko veći nego posle osam sati. U anketi njenog instituta WSI gotovo tri četvrtine ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog negativnih posledica rada dužeg od deset sati.

Reforma za sada na čekanju

Dodatnu neizvesnost donela je promena na čelu Ministarstva rada. Bärbel Bas podnela je ostavku 12. oktobra, a dan kasnije na tu funkciju imenovan je Aleksander Švajcer. Novi ministar još nije saopštio da li će podržati rešenje prema kojem bi duže radno vreme bilo moguće samo uz kolektivni ugovor.

Švajcer je ranije ukazao na veliki broj prekovremenih sati u Nemačkoj, navodeći da ih je samo tokom 2023. godine bilo 1,3 milijarde.

Za sada nema dogovora unutar vladajuće koalicije, a prioritet novog ministra je penzijska reforma. Dok se politički dogovor ne postigne, u Nemačkoj ostaje na snazi postojeći sistem osmočasovnog radnog dana.